Predstava „Generacija 91-95“ pripada onima koji se dotiču još svežih sećanja na regionalne ratove devedesetih prošloga veka. Nju je pripremilo Zagrebačko kazalište mladih u režiji Boruta Šeparovića, prema romanu „Jebo sad hiljadu dinara“ Borisa Dežulovića. Nastala je i kao omaž grupi Montažstroj (osnivač je sam Šeparović) koja je s radom počela pre 20 godina u Zagrebačkom kazalištu mladih. Radnja romana se odigrava jednoga dana 1993. godine tokom rata između Armije BiH i HVO, dakle sukoba muslimanskih i hrvatskih vojnih snaga. Vojnici i jedne i druge strane stavljani su u jednu bizarnu situaciju: zbog konspirativnog zadatka preoblače se u uniforme suprotstavljene strane zbog čega su zabune i nevolje neizbežne.
Kolikogod se oslanjala na roman Borisa Dežulovića, predstava koristi jedan specifičan teatarski model koji nije previše redak u savremenom teatru. Naime, dramska radnja susreće se s autentičnim životnim refleksijama izvođača, s njihovim sopstvenim iskustvima i shvatanjima. Time se nastoji da realni život prodre u tkivo drame, čime i sama postavka predstave postaje na neki način otvorena. Da bi se to postiglo, izabrano je dvanaest mladića koji su rođeni upravo u vremenu o kome govori Dežulovićev roman. S jedne strane, teatarski nedovoljna obrazovanost i mladost izvođača je u tradiciji grupe Montažstroj. S druge, njihovo rođenje upravo u ratnom vremenu u kome se drama odigrava pruža jedno dodatno značenje, priliku za refleksije publiku koju obe situacije, i rat i sadašnjost, stavljaju u jedinstven kontekst. Sami izvođači nemaju neposredno iskustvo o tom vremenu. Njihova saznanja o tome su samo posredovane preko starijih, škole i medija. Učešće u ovoj predstavi postaje tako i svojevrsni eksperiment: njihova posredovana znanja smeštaju se u jednu fiktivnu sitaciju, ali situaciju zasnovanu na realnim događajima. Ono što je i za njih i za publiku zanimljivo je kako će oni proći kroz taj eksperiment. Da bi se to ostvarilo, priprema predstave morala je da uzme oblik neke vrste teatarske radionice i istraživačkog procesa. Izvođači su prolazili put tokom koga će se aktivirati njihovi lični stavovi, ali biti i dovedeni u pitanje.
Ali da ova predstava nije bila samo još jedan eksperiment i teatarska radionica, publika se osvedočila istinitim preobratom ovih mladih ljudi. Ovo je bila autentična slika njihovih mikro konteksta unutar kojih je bilo moguće videti transformaciju ne samo uvreženih stavova konstruisanih medijskih strategija prethodnih dvadeset godina, već i transformaciju unutar porodice. Okrugli sto nakon predstave bio je stoga potresan za sve učesnike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
