Istinska zvezda muzičkog Belefa

Jedan od većih zvezda koje će ove godine pohoditi Beograd, u okviru Belefa, Kezaja Džons (Keziah Jones) nastupiće 19. jula od 21 sat, na teniskim terenima, ispred Bitef Art kafe Summer stejdža, a podršku kao predgrupa daće mu ovdašnji bend Naked.
Rođen 1968. u Jabi (Centralni Lagos), Džons čije je pravo ime Olufemi Sanjaolu, odrastao je u velikoj porodici srednje klase. Na putu za školu, mladi Femi bi prolazio pored Kalakuta Republike, legendarne komune velikog Fele Kutija, doma njegovih Afrika 70 muzičara, njihovih žena i ostalih pristalica. „Gledao bih kroz prozor automobila, mogao sam ponekad da ga vidim u dvorištu. Sećam se da sam čuo za jednog člana porodice koji je pobegao i pridružio im se. Svaka porodica u Lagosu imala je nekoga ko je pobegao i pridružio se Feli“, kaže Džons. Od 1977. živi u Engleskoj, pohađao je privatnu školu u Glosteru posle koje je proveo četiri godine na Milfildu, javnoj internacionalnoj školi. Tu, među decom političke elite i biznismena, šesnaestogodišnji Femi je počeo da razvija ličnost koja će kasnije postati Kezaja Džons.
Godine 1989. Femi je počeo da se muva oko Kovent gardena i Lester skvera. Željan novih iskustava, otisnuo se u Pariz gde je upoznao preduzetnika Filipa Koen Salala koji mu je napravio demo snimak. Opet nazad, u Londonu, a njegov jedinstveni razvali-gitaru stil privukao je pažnju kompozitora koji je postao menadžer, Fila Piketa. „Naučio sam sebe perkusivnom načinu sviranja gitare da bi podržao svoje reči. Zvao sam ga Blufunk“, rećiće Džons. Album „Blufunk Is A Fact/Blufunk je čijnjenica“, 1991. postigao je zapanjujući debitantski prodor i prodao se u pola miliona kopija u Evropi i Japanu. Četiri godine kasnije, izašao je njegov drugi album „African Space Craft/ Afrički svemirski brod“, a 1999. izlazi treći album, brilijantni i uglavnom samo-producirajući „Liquid Sunshine/Tečna sunčeva svetlost“.
Tokom evropske turneje 1999. njegov basista je „odlepio“, grupa se raspala i turneja je prekinuta. Kezaja je otišao u Ameriku, a potom u Nigeriju. Sledeće tri godine, on se ponovo posvetio muzici. Otkrio je muzičku teoriju i razvio sopstveni način notiranja sada već raznovrsnih gitarskih tehnika. Da bi napisao „Black Orpheus/Crni Orfej“, Džons se preselio u Deniu, mali grad pored Valensije da bi „oprao glavu od Londona“. Postio je i mukotrpno pravio demo snimke koji su potom snimljeni u Londonu sa devetočlanom grupom. Album je producirao Kevin Armstrong koji je radio sa Kezajom dekadu ranije na „Blufunk“ albumu.