Istorija istorije umetnosti

 Predgovor, izbor tekstova iz jedinog sačuvanog Plinijevog dela „Poznavanje prirode“ i njihov prevod, kao i izbor reprodukcija i komentara sačinila je istoričarka umetnosti dr Zoja Bojić, za koju ovo nije novina, budući da je sličan poduhvat bio i njen rad na izdanju Vitruvijevog dela „O arhitekturi“ iz 2009. godine.

– Plinije je sastavio 37 knjiga sabranih znanja njegovog vremena. U njima je pisao o različitim stvarima i delio ih je po temama o kojima je pisao. Tu su knjige o geografiji, narodima, botanici, agrikulturi, metalurgiji i sl. U svim tim knjigama se nalaze neki segmenti koji se tiču umetnosti, i ja sam ih izvukla, posebno iz poslednjih pet. Naravno, da bih to uradila, morala sam da koristim i materijal iz prethodnih tridesetak knjiga i to se pojavljuje u komentarima. Ali sam prevod obuhvata poslednjih pet. Međutim, on o umetnosti ne piše iz cela, već u onom delu u kome govori o metalurgiji, govori i o skulpturama u metalu, a u onom delu u kome govori o kamenu, govori o skulpturi u kamenu. Sklopila sam u jednu celinu sve te delove za koje je jasno naznačeno odakle su preuzeti, i tako postoje delovi o slikarstvu i bojama, primenjenoj umetnosti, skulpturi i arhitekturi – objašnjava Bojićeva.

* Šta predstavlja doprinos ove knjige za nauku?

– Ovo je prvi pokušaj u svetu da se objedine svi tekstovi koje je Plinije Stariji pisao o umetnosti. Tekstovima na engleskom jeziku (budući da prevod Plinija ranije uopšte nije postojao na srpskom) nedostajalo je što nisu uključivali sve što je on pisao o umetnosti, već su se fokusirali na slikarstvo i skulpturu, zanemarujući arhitekturu. Taj segment je važan, jer se može pratiti tradicija pre Plinija i njegovi motivi za pisanje o umetnosti. Uključujući priču o građevinskim materijalima, on govori o samim zgradama, načinu izgradnje i o slavnim građevinama u Rimu.

Takođe, postoje izvesni pojmovi koje pominjem u predgovoru, a koji se tiču ideja iz celokupnog Plinijevog dela, među kojima su luksuz, čudesa ljudskih ruku i sl. To je interesantan način posmatranja Plinijevog dela i stoga je ova knjiga mali doprinos istoriji umetnosti i samoj nauci o Pliniju Starijem.

* Koliko su važne reprodukcije koje se pojavljuju u knjizi?

– Reprodukcije ukazuju na tradiciju o kojoj govore Plinije ili Vitruvije, a koja se može pratiti do danas i koju poznajemo kao našu. Primer je tradicija mrtve prirode kod Vitruvija, tako da se u njegovoj knjizi može naći reprodukcija iz I veka pre naše ere sa zidova jedne rimske vile i jedna Sezanova slika, koje su na mnogo načina vrlo slične. Kod Plinija je to primer Botičelijeve Venere. On je pisao o Apelu, grčkom slikara koji je živeo u vreme Aleksandra Velikog, i o njegovoj slici koja prikazuje rođenje Venere. Iako izgubljena, njena tradicija je ostala, što je služilo kao deo inspiracije Botičeliju. Zbog toga, ali i zbog njihove perspektive, načina na koji su posmatrali sliku, razlog je zašto ih smatramo za prve istoričare umetnosti.

* Koliko su ove knjige značajne za studente?

– One se mogu smatrati udžbenicima za studente istorije umetnosti i arhitekture, a to potvrđuju i dva recenzenta Plinija Starijeg, profesori na Filosofskom fakultetu na katedri za Istoriju umetnosti. Plinije je vrlo značajan budući da naši studenti do sada nisu imali prilike da se susretnu sa njegovim delom, dok je ranije postojalo jedno izdanje Vitruvija, ali ono nije bilo direktan prevod sa latinskog i zato nije bilo odgovarajuće.

* Da li se može reći da ste Vi koautor ovog dela, uz Plinija?

– Autorstvo je dvostruko. Ako pogledate prevedeni deo, sklapanje Rubikove kocke, sam izbor teksta koji zahteva poznavanje istorije umetnosti, pisanje predgovora koje ne uvodi samo čitaoca u delo, već govori o Pliniju i istoriji istorije umetnosti, reprodukcije koje pomažu čitaocu da vizuelno dočara ono što je pisao Plinije, komentare koji olakšavaju čitanje i stavljaju čitavu priču u određeni kontekst, indeks ili registar koji je vrlo značajan u čitanju ove vrste teksta, to govori o jednoj vrsti koautorskog rada. Takvim sadržajem knjige želela sam da stvorim jedan „intranet“ unutar nje, kako bi čitaoci mogli da nađu svaki podatak koji ih interesuju i da možda usput saznaju još ponešto.

* Nakon Vitruvija i Plinija Starijeg, da li se nastavlja Vaš rad na delima prvih istoričara umetnosti?

– Sada radim na dva druga projekta koji će da upotpune i zaokruže istoriografiju umetnosti starog veka. Naravno, ovu moju. Ukupno postoje četiri velika teksta značajna za istoriju umetnosti koji su sačuvani, a to su pored Vitruvija i Plinija, pisanja Filostrata Starijeg i Filostrata Mlađeg, i zatim Kalistrata. Filostrati su pisali o slikarstvu i o temama u slikarstvu, a Kalistrat o skulpturi. Knjige Vitruvije „O arhitekturi“ i Plinije Stariji „O umetnosti“ izgledaju potpuno isto. Videćemo da li će tako biti i sa narednim delima, ali to bi doprinelo zaokruživanju celine.

Antika u australijskoj umetnosti

* Predajete na Univerzitetu u Sidneju (The University of New South Wales) i napisali ste knjigu „Sunce južnog neba, pogled na umetnost u Australiji danas“. Koliko je za australijsku umetnost značajna antika?

– U Australiji je moguće učiti istoriju antičke umetnosti, što često nije slučaj na mnogim univerzitetima u Evropi koji imaju direktnu vezu sa antičkom umetnošću. Takođe, postoje i tri veće javne zbirke umetničkih predmeta antike, koje se nalaze na univerzitetima. Postoje i neki istraživači koji su bili veliki stručnjaci za pitanja antičke umetnosti. U Australiji je interesantno to što je ona jedna multikulturalna zemlja, a evropska kultura je samo jedan njen ravnopravni deo.