foto Miroslav Dragojević Danas„Napravio bih film o Bogdanu Bogdanoviću, nekadašnjem gradonačelniku i vrteo bih ga non stop u parku ispred gradskog dvora“, rekao je pre tri godine u intrevjuu za Novu dramski pisac i menadžer u kulturi Ivan Lalić.
Zamislite zaista kako bi to bilo! U ovom trenutku niko, pa čak ni nadležni ne mogu da priđu pomenutom parku. Znamo i zbog koga/čega, ali još uvek ne znamo zašto. To je još jedna od uzurpacija prostora Beograda od strane ove vlasti. Nadamo se – ne trajna poput prostora Savamale u kojoj je nikao Beograd na vodi.
Upravo iz prostora Savamale morao je, usled džentrifikacije, da se iseli Mikser festival, čiji je osnivač i direktor Ivan Lalić. Tada je prestao da postoji i Mikser House, i Miksalište, svojevrsni humanitarni centar za imigrante koji su u Beograd i Srbiju pristizali u velikom broju.
Mikser je potom pokušao da zaživi u Sarajevu, iako su ga zvali i mnogi drugi gradovi u Srbiji u regionu. Prema Lalićevom svedočenju, iz izgleda preambicioznih zamisli, to nije uspelo. Vratio se u Beograd i tu se već neko vreme odvijao u novom-starom prostoru, u Silosima u Luci Beograd, u kome je i prvih godina festival održavan.
Međutim, tri nedelje pre početka ovogodišnjeg izdanja, i taj prostor im je otkazan zbog, kako smatra Lalić, debatnog programa u kome učestvuju sve sami asovi kritičkog mišljenja i slobode izražavanja: Dušan Petričić, Goran Marković, Nebojša Romčević, Ana Mirković, Jovo Bakić, Aida Ćorović i mnogi drugi.
Radi se zapravo o ljudima koji su, kako je neke i sam Lalić u pomenutom intervjuu imenovao, onaj pravi, istinski, neugasli duh ovoga grada i onda kada on nije njihovo rodno mesto. To su isti oni koji se, kao i on, bune i bore protiv metastaze principa Beograda na vodi koji se nezaustavljivo širi preteći da čitav grad pretvori u Ćacilend.
Upravo uprkos tome Lalić je, sa svojom suprugom Majom, arhitektom, i ljudima oko njih okupljenim, i osmislio Mikser i sve u vezi sa njim.
Isto je uradio i kada je promovisana nova-stara zgrada CK/Ušće, obnovljena nakon uništavanja u bombradovanju, na čijim je visokim spratovima, baš kao u sred Njujorka, izvedena njegova predstava.
Isto je učinio i kada je bio među onima koji su osnivali Exit, svojevrsni izlaz iz devedesetih. Ili kada je bio zamenik Verice Barać u Savetu za borbu protiv korupcije. Ili kada je 1992. ranjen u Sarajevu dok je dopremao humanitarnu pomoć.
Tako je zapravo i sam sve vreme čuvao duh Beograda na tragu čuvenog granonačelnika i arhitekte Bogdana Bogdanovića. U Beogradu je i rođen 1965, završio Petu gimnaziju i dramaturgiju na FDU. Stvari je pokušao da popravi i kandidaturom za člana Saveta REM-a krajem prošle godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
