Ivan Medenica: Od Generalštaba kreće rasplet

Gostujući u novoj emisiji „Kvaka 23“, Medenica je rekao da su u 2025. godini drastično smanjeni budžeti za kulturu, da su na čelna mesta institucija postavljani poslušnici i režimski ljudi, kao i da su otkazivani festivali i zatvarana pozorišta.

„Sa dolaskom Dragoslava Bokana na mesto predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta, zaboden je poslednji ekser u kovčeg“, rekao je Medenica.

On je ukazao i na, kako je naveo, „nesrećni pravilnik“ u Narodnom pozorištu koji cenzuriše zaposlene i onemogućava im slobodno izjašnjavanje o društvenim pitanjima. „Otkazivanje festivala, prvo Festa, pa onda i Bitefa“, dodao je Medenica u intervjuu Milošu Miliću.

Govoreći o odnosu vlasti prema kulturi u prethodnih trinaest godina, Medenica je ocenio da SNS 2012. i SNS 2025. godine nisu ista stranka.

„Ni prethodna ministarka, gospođa Maja Gojković, nije isto što i Nikola Selaković. Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića kada je sektor kulture u pitanju“, rekao je Medenica.

Kao dokaz naveo je činjenicu da je protiv ministra kulture Nikole Selakovića pokrenut optužni predlog. „On će, ako bude osuđen, snositi pravne konsekvence, ali gde su političke? U celom normalnom svetu on bi već bio sklonjen sa te funkcije“, smatra Medenica.

Ipak, on očekuje da će ministar biti suspendovan i da će, pored pravnih, snositi i političke posledice. „Ja sam tu optimista. Mislim da je važna runda u borbi za Generalštab napravljena i da od Generalštaba kreće rasplet“, rekao je Medenica.

Prema njegovim rečima, ono što se trenutno dešava sa Generalštabom, a posebno izjava Džareda Kušnera, američkog investitora i člana porodice Tramp, da se povlači, predstavlja najveći udar na aktuelni režim.

Medenica je ocenio i da na pozorišnoj sceni trenutno nema mnogo predstava koje kritikuju stanje u društvu. „Čak i u pozorištu postoji mala autocenzura. Sve što se dešavalo u poslednjih godinu dana ipak nije ohrabrilo i motivisalo pozorište da pruži jači otpor“, zaključio je.

On se zapitao i zašto se hrabrost očekuje samo od Bitefa. „Zašto nemamo očekivanja od drugih naših pozorišta da budu smelija, hrabrija i da idu direktno u konfrontaciju“, rekao je bivši umetnički direktor Bitefa.

Govoreći o upravo završenom alternativnom Bitefu, pod nazivom Ne:Bitef, Medenica je ocenio da je taj festival u potpunosti ispunio svoju svrhu. „Ovo je Bitef koji kaže ‘ne’, koji pruža otpor i to jeste ono što je uvek bila jedna od misija Bitefa“, rekao je.

Govoreći o protestima i uticaju studentskog pokreta, Medenica je podsetio da je ranije procenjivao da se ništa neće rešiti do kraja 2025. godine, ali da sada smatra da počinje „drugo poluvreme koje će, nadamo se, 2026. završiti pobedom“.

„Studenti su bili u nekoj vrsti zanosa i očekivali su da će se sve završiti u jednom dahu. Sada treba da shvate da je potrebno skupljati snagu za naredni period. Teško je suočiti se s tim i priznati – dosta smo uradili, ali nije dovoljno“, rekao je Medenica.

On je istakao da su cilj vanredni izbori. „Najverovatnije oni neće biti u trenutku kada bismo mi to želeli, već upravo u suprotnom trenutku. Idemo dalje i čekamo izbore 2026. godine i sve treba da ide u tom pravcu“, poručio je Medenica.

Prema njegovom mišljenju, neophodno je da dođe do dijaloga između onih koji kreiraju studentsku listu i opozicionih partija i grupacija koje su se dokazale da ne sarađuju sa ovom vlašću. „To znači da su deklarisano za EU, da imaju jasan stav prema Srebrenici, jasan stav prema Kosovu i da su, koliko god ti stavovi bili nepopularni, skupili hrabrost da s tim izađu“, objasnio je.

Medenica je naveo da pre svega misli na Pokret slobodnih građana i Zeleno-levi front i zapitao se zašto se sa njima ne sedne i razgovara.

„Ne mislim da je problem da postoji studentski blok, blok opozicionih partija koje nisu udbaški proizvod i blok okupljen oko vlasti“, zaključio je Ivan Medenica u intervjuu za „Kvaku 23“.