Iz patrijarhata više nema šta da se nauči

Povodom 8. marta, Dana žena, razgovor je reflektovao politiku godišnjeg programa „Umetnost, kritika i politika“ prema feminističkim praksama u umetnosti, dok je u okviru izložbe održano i osmomartovsko „katalogiziranje“ Likovnog programa CZKD 2019. i vođenje kroz izložbu „O stvarima“. Predstavljanje kataloga Likovnog programa CZKD za 2019. godinu „Umetnost, kritika i politika“ odvilo se uz učešće autora tekstova: Maje Stanković, Mirjane Dragosavljević, Jelene Vesić, Aleksandre Sekulić, Vladimira Bjeličića, koje je moderirao Dejan Vasić. Prisutnima su se obratile i Staša Babić, arheološkinja, i Ana Miljanić, direktorka CZKD i autorka izložbe.

Jelena Vesić, istoričarka umetnosti, konstatovala je da diskurzivna i umetnička produkcija, koja se dešava u CZKD-u, nije produkcija jednog prirodnog toka već produkcija barikada, dok je ona koja je danas dominantna „jedan užas“, koji mora da prestane što pre.

– Današnja politika dosta je zasnovana na nečemu što se zove zaborav. Iz tog zaborava ona konstruiše neke svoje fikcije – laži, koje mi sada treba da progutamo kao istine. Međutim, one se zaglavljuju pre nego što dođu naših pluća, pa ih mi ispljunemo – ukazala je Vesić i dodala da danas definitivno, posle celog iskustva sloma socijalizma, posle povratka desnice… vidimo da više ništa ne može da se nauči iz sveta muškarca – iz patrijarhata. Prema njenim rečima, kultura je proizvedena pre svega kao muška – kultura patrijarhata, i građanskim delovanjem takvu kulturu treba promeniti.

Na izložbi je kao živi „eksponat“ na stubu sedela Marija Opsenica, glumica, i u ruci držala natpis „Žudnja za životom“. To je prema njenim rečima tabla koja stoji pored Centra za kulturnu dekontaminaciju i privlači veliku pažnju. Nastala je u okviru projekta „Žudnja za životom“ koji je rađen u CZKD-u – predstavi po delu Vilhelma Rajha „Čuj, mali čoveče“, u Beogradu, kao i 1998. godine u Stokholmu, kada je on bio prestonica kulture. Tako je, kazuje ona, napravljen link između ova dva grada.

– Ja sam kao jedan od najstarijih članova u Centru od samog osnivanja, učestvovala sam u svemu tome i želim da to ispričam. Sama izložba ima veliki značaj zato što obeležava 25 godina postojanja Centra, a 8. mart je praznik žena, a žene su većinski osnovale i vode CZKD, naravno ima ovde i divnih muškaraca – primetila je ona i dodala da i izložba i praznik imaju emotivnu notu i odnos, jer jako podsećaju na Borku Pavićević.

Izložba je postavljena prvog dana 2020. i razvijena je tokom proteklih meseci u zajedničkoj akciji kroz otvoren poziv javnosti da se predlože predmeti vezani za istoriju Centra. Dvadeset i pet predmeta, izloženih uz priče o njima, pokreću kolektivni napor ka reaktivaciji sećanja Centra za kulturnu dekontaminaciju, kao i resursa civilnog društva i nezavisne kulture na području bivše Jugoslavije.