Multimedijalna umetnica Aleksandra Kokotović imala izložbe na Floridi i u Londonu

Svest u egzilu nije tek metafora duhovnog otuđenja – to je stvarno, svakodnevno, trajno stanje postojanja za biće koje je iskusilo raseljavanje, gubitak doma i ponovna rađanja na nepoznatim mestima. Ona nije sentiment, već forma egzistencije, izvan teritorije, jezika, pripadanja.

Za umjetnicu čiji je život ispresecan migracijama, granicama, privremenim domovima i neprekidnim počecima, svest u egzilu postaje neodvojiva od svakog pogleda, svakog pokreta ruke, svakog umetničkog gesta. Egzil nije rana, već nova koža: osetljivija, ali i otpornija. To je stanje svesti koja stalno posmatra sebe u odnosu na prostor, na istoriju, na jezik koji nikada ne poseduje u potpunosti, ali ga uvek iznova oblikuje.

U toj dislociranosti, svest postaje svesnija same sebe. Gubitak tla pod nogama ne vodi fragmentaciji, već introspektivnom bistrenju. Jer ono što je u sigurnosti nevidljivo, u egzilu postaje jasno, ogoljeno, autentično, istinito. Takva svest ne pripada teritorijama, već trenutku, procesu, prelazu.

Umetnička praksa proizlazi iz te fluidnosti: metalni reljefi, izlomljeni oblici, tragovi korozije i konstrukcije, sve postaje odraz unutrašnjih pejzaža koji nikada ne miruju. To nisu radovi o egzilu, već iz egzila, iznutra, iz dubine jedne svesti koja je naučila da gubitak pretvori u jezik, a jezik u formu. Materijalnost rada uvek nosi dualnost, snagu i lomljivost, otpor i sećanje.

U egzilu, svest odbacuje iluziju stabilnosti. Ona postaje kosmopolitska, nomadska, postidentitetska. Ne pristaje da bude definisana jednom nacijom, jednim mestom, jednom prošlošću. Njena umetnost govori višejezično, prostorno i vremenski iskrivljeno, ali precizno u svom izrazu.

Na kraju, možda je egzil jedino moguće stanje budne svesti u svijetu koji je zaboravio da bude prisutan. A umetnost rođena iz tog egzila nije dokument trauma, već čin otpora zaboravu. To je umetnost koja pamti, ali ne robuje prošlosti; koja sanja, ali ostaje u materiji; koja luta, ali nikada nije izgubljena.

Izložba će ostati otvorena narednih mesec dana.

Samo osam dana pre ovog događaja, u sofisticiranom ambijentu Ambasade Bosne i Hercegovine u Londonu, na adresi 5–7 Lexham Gardens, svečano je otvorena i Aleksandrina samostalna izložba „Faces That Do Not Exist“, realizovana na poziv ambasadora Osmana Topčagića.

Brojne zvanice iz kulturnog, diplomatskog i akademskog života Velike Britanije uživale su u jedinstvenom vizuelnom iskustvu, kreiranom specijalno za ovu priliku. Svako izloženo delo nosi pečat autentičnosti i originalnosti, a umetnica je za svaki rad napisala prateći tekst koji ga dodatno produbljuje, kroz filozofsku refleksiju, mitološke slojeve i poetske narative.

Izložba „Faces That Do Not Exist“ daleko nadilazi okvire portretne umetnosti, reč je o introspektivnoj vizuelnoj partituri koja tematizira složene identitete, nevidljive biografije i arhetipske obrasce čovečanstva. Lica koja „ne postoje“ postaju ogledala naših unutarnjih pejzaža, a linije koje ih oblikuju nisu puke forme, već duhovne niti koje povezuju prošlost, sadašnjost i slutnju budućeg.

Umetnički rad Aleksandre Kokotović neprestano se afirmiše i vrednuje na regionalnoj i međunarodnoj likovnoj sceni. Njena djela privlače pažnju kolekcionara, kustosa i institucija širom sveta.

Upravo preko Beogradske umetničke galerije i savremene umetničke platforme, nedavno je prodata Aleksandrina skulptura za iznos od 16.500 evra, što dodatno potvrđuje rastući interes za njen opus.

Pored toga, Aleksandra je angažovana i na visokom međunarodnom nivou: realizovala je umetnički projekat za predsednika vlade i krunisanog princa Saudijske Arabije, Muhameda bin Salmana, odnosno za njegovu vizionarsku kompaniju NEOM, čime njen rad ulazi i u kontekst globalnih kulturnih i civilizacijskih transformacija.