Foto: Pero JovovićU parku oko muzeja, pre nego što se kroči u svetlo belih galerija Renza Piana, prva scena izložbe već vas trese: stotine sjajnih čeličnih sfera plutaju po jednoj baraši – „Narcissus Garden“, delo koje Kusama ponovo aktivira kako bi u prirodnom okruženju razvejala svoj tematski preovlađujući motiv refleksije i beskraja. Taj uvod najavljuje ono što sledi: izložba koja ne samo da mapira sedam decenija stvaralaštva, već i postavlja posetioca u njen očaravajući univerzum ponavljanja, tačkica i ogledala.
Fondation Beyeler je za ovu retrospektivu okupila više od 300 radova – od ranih vodenkola i crteža iz pedesetih godina prošlog veka, preko Kusaminih čuvenih „Infinity Nets“ i ambijentalnih instalacija iz šezdesetih, do recentnih velikih inflatabilnih skulptura i novih Infinity Mirror Room prostorija izrađenih posebno za ovu postavku.
Izložba, kurirana od strane Mouna Mekouar u bliskoj saradnji sa umetnicom i njenim studiom, prostire se kroz deset galerija i muzejsku baštu i obećava i retke radove koji do sada nisu bili izlagani u Evropi.
Šta se, zapravo, doživljava u Kusaminoj sobi ogledala?
U jednoj od novih Infinity Mirrored Room instalacija – malom, intenzivnom prostoru okruženom ogledalima i tačkicama koje se prostiru u svim pravcima – posetilac brzo gubi osećaj granica sopstvenog tela.
Ogledala multipliciraju svetlo, oblike i boje do tačke u kojoj fotografija ne može da uhvati neposredni osećaj vertiga i unutrašnje ekspanzije koji nastaje. To nije samo vizuelni trik; to je ritualna, gotovo telesna iskustvena tačka iz koje se izlazi promenjen – s jedne strane razrogačen i razdražljiv kao posmatrač, s druge pomirljiv sa idejom beskonačnog ponavljanja koje je Kusami osnovna alegorija identiteta.
Kustosi su izložbu oblikovali kao hronološko-tematski put: raniji periodi, boravak u Njujorku i participacija u avangardnim performansima šezdesetih, povratak u Japan sedamdesetih i kontinuirano, gotovo opsesivno, istraživanje motiva tačkice (polka dot), tikova ponavljanja i „samouništenja“ ega kroz multipliciranje forme.
Posle prve, formalne runde gledanja, postavka traži i emotivni odgovor, jer Kusama ne projektuje samo dekor, već i autobiografsku mapu: njene ilustracije mentalnih napetosti, refleksije o nasilju i, istovremeno, proslavu boje i humora.
Izložba u Bazelu, osim što je reprezentativna po obimu (više od 300 radova), ima i šire kulturno-poslovne implikacije: radi se o važnom muzejsko-turističkom događaju koji, prema najavama i pregledima, privlači znatan broj posetilaca i daleko premošćuje granice klasičnog muzeološkog doživljaja.
Kusamina sposobnost da svoj rad učini pristupačnim široj publici, od ranih performansa do današnjih instagramabilnih instalacija, ostaje jedno od njenih najupadljivijih postignuća, ali i predmet rasprave o odnosu savremene umetnosti i popularne kulture.
Hodajući od „Narcissus Gardena“ u parku preko belih sala ispunjenih ozbiljnim slikama i zatim ulazeći u mračne, zrcalne sobe, imao sam utisak puta koji ide od javne, gotovo folklorne prisutnosti Kusaminih motiva – tikovi tačkica, bundeve kao emblematični lični portreti – ka najtananijoj, privatnoj meditaciji o sopstvenom postojanju.
Kusamina umetnost istovremeno provocira osmeh i drhti. To je retka kombinacija koja publiku tera na ponavljanje pogleda, ali i na razmišljanje o istoriji, bolesti i trajanju umetničke opsesije. U praksi, izložba deluje i kao harizmatična selidba jedne veoma lične mitologije u muzejsku zajednicu: nežno invazivna, veseljački uporna i duboko ozbiljna.
Izložba je otvorena u periodu do 25. januara 2026. godine u Fondation Beyeler u Bazelu u Švajcarskoj. Organizatori su, pored redovnog izložbenog programa, najavili i prateće događaje – vodiče, radionice i posebne programe za mlađe posetioce, kako bi se doživljaj približio različitim grupama publike.
Za kraj, Kusama u Bazelu ne nudi samo pregled karijere jedne od najuticajnijih živih umetnica, već postavlja pitanje: koliko smo spremni da prihvatimo umetnost koja nas istovremeno zabavlja i destabilizuje? Ako retrospektiva nešto jasno dokazuje, to je da je Kusama ostala verna svojoj osnovnoj poetskoj intuiciji, ponavljanje kao način da se u svetu koji neprestano menja pronađe nit koja uobličuje i oslobađa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
