Foto: Anđela StojanovićIzložba „Topografija bola“ umetnika Arpada Pulaija,prepoznatljivog po svojim jedinstvenim „mekanim“ skulpturama od vune, nedavno je otvorena u Muzeju primenjene umetnosti i trajaće do 23 septembra .
Skulpture Pulaija nastale su primenom različitih složenih tehnika: mokrog filcanja, filcanja iglom, pletenja, kukičanja, veza i sito-štampe.
Putem dugotrajnog i iscrpljujućeg mentalnog i fizičkog rada, umetnik stvara figure – svojevrsna alter ega, kroz koje izražava lična iskustva, strahove i telesnu bol, uzrokovane zdravstvenim razlozima.
Nastale u periodu od 2020. do danas, umetnikove skulpture grade prostorne instalacije poput Lolike, Vunenog Ja, Trilogije Ega, U vučijoj zamci, Bye, Bye, Crvenog vrta i Crvene bašte, dok je dvodimenzionalna filcana površina podloga za iznenađujući video-rad Digitaktilno.
Govoreći jezikom bajki – toplim, bliskim, a duboko ličnim i autentičnim, Pulai, pričajući o sebi, progovara o svima nama.
Osvrnuvši se na postavku izložbe „Topografija bola“ profesor FPU Zlatko Cvetković istakao je da bogatstvo i raskoš tekstila kao medija ne prestaje u savremenom umetničkom stvaralaštvu.
„Kada pomislimo da je na vrhuncu, novi rad ili grupa radova nas iznenade svojom pojavom, i shvatimo da su dometi ovog medija neiscrpni i teško predvidivi“.
On je primetio da u vremenu gde dominiraju digitalne tehnologije i digitalna stvarnost, neke od najstarijih tehnika tkanje, pletenje, pustovanje, kukučanje i vez ̶ koje su povezane sa manuelnim radom i opipljivim produktom zauzimaju izuzetno istaknuto mesto u savremenoj umetničkoj praksi.
„Jedan od primera vešte upotrebe tradicionalnih tehnika i materijala je stvaralaštvo Arpada Pulaija. Svojim višedecenijskim umetničkim delovanjem on istražuje granice između zanata i umetnosti. Kroz stvaranje sopstvenog univerzuma, izmeštenog iz konteksta realnosti, od materijala koji se obično koristi za dvodimenzionalne, trodimenzionalne, ultilitarne komade. Stalnim osmišljavanjem formi, koje ukazuju na neraskidivu povezanost čoveka i prirode, uspostavlja balans između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, stvarajući ravnotežu između umetnosti i zanata. Zanatska umetnost mu omogućava konekciju sa svim slojevima publike, a konceptualna promišljenost višeslojna značenja“, ocenio jw Cvetković.
Prema njegovim rečima predstavljeni radovi su u formi hibridnih, mekih, skulptura i prostornih instalacija.
„Hibridnost je u njegovim delima utkana u sam koncept figuracije, koja je istovremeno fantazmagorična, alegorijska i arhetipska. Izbor vune kao bazičnog materijala nije slučajan. Ona za njega nije samo puka sirovina, nego i snažan pokretač i oslonac za artikulaciju imaginacije. Kao tradicionalni, prirodni, tekstilni materijal omogućava mu da stvara na više nivoa: fenomenološkom, ontološkom, ekološkom i simboličkom“ rekao je, između ostalog, profesor Zlatko Cvetković.
Arpad Pulai se zahvalio Muzeju primenjene umetnosti MPU i kustoskinji Bojani Popović, kao i ekipi koja je učestvovala u postavci, Ivanu Staniću i Sanji Majstorović.
Preteći program „Topografije bola“
Tokom trajanja izložbe predviđen je prateći program .
13. septembar 2025, u 13 sati: na izložbi sa umetnikom
20. septembar 2025, u 13 sati: na izložbi sa umetnikom
27. septembra 2025, u 13 sati: na izložbi sa umetnikom i dr Ljubomirom Milanovićem, autorom teksta u katalogu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
