Od 7. do 14. novembra tokom 16. jugoslovenskog pozorišnog festivala – Festivala bez prevoda, čiji je ovogodišnji moto „Između smeha i zaborava“, Užice će ugostiti sedam predstava iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Srbije i prvi put iz Slovenije, koje će se takmičiti za ukupno devet nagrada koje nose naziv Ardalion.
Predstave su odabrali Bojan Munjin, pozorišni kritičar, i Zoran Stamatović, direktor NP Užice, prema osnovnom festivalskom konceptu, a on je da se na toj pozorišnoj smotri prikazuju najbolje predstave iz protekle sezone iz regiona, bez obzira na poreklo pisca ili pozorišni žanr.
Festival će početi burleskom bez ijedne reči „Kad sam bio mrtav“, Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane (Dijego de Brea, prema scenariju Ernsta Lubiča). U utorak, 8. novembra nastupiće Atelje 212 sa komadom „Gospoda Glembajevi“(Jagoš Marković/ prema komadu Miroslava Krleže), a sutradan uslediće provokativni komad koji je u hrvatskoj javnosti izazvao burna reagovanja „Kiklop“, Mini teatra, Scena Gorica, i Teatra ITD Zagreb (Ivica Buljan prema Euripidu), u kome nastupaju i članovi riječkog benda Let 3. U četvrtak, 10. novembra, na programu je „Radnička hronika“, koprodukcija Sterijinog pozorja i NP Republike Srpske iz Banjaluke (Ana Đorđević, prema komadu Petra Mihajlovića) koja kroz radnički štrajk oslikava našu sumornu današnjicu. Ansambl CNP iz Podgorice gostuje u petak sa predstavom „Lasice“ (Stevan Bodroža, prema komadu Bojane Mijović), koja se poigrava sa crnogorskim nasleđem i savremenim trenutkom. U subotu ansambl JDP igraće „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu), (Slobodan Unkovski, prema komadu Biljane Srbljanović), a poslednje festivalske večeri nastupiće ponovo ansambl Ateljea 212, ali u komadu „Otac na službenom putu“ (Oliver Frljić, prema scenariju Abdulaha Sidrana). U čast nagrađenih, u ponedeljak, 14. novembra, glumci Kazališta Virovitica, NP Užice i Teatra Kabare iz Tuzle izvešće „Prokletu avliju“ (dramatizacija i režija Nebojša Bradić, po romanu Ive Andrića). Sve predstave počinju u 19.30 na velikoj sceni. O nagradama će odlučivati stručni žiri – Dejan Mijač, reditelj, dr Radivoje Dinulović, arhitekta i scenograf (Srbija), Helena Braut, pozorišna kritičarka (Hrvatska), Josif Tatić, glumac (Srbija) i Maja Stevanović, dramaturškinja (Makedonija).
Objasnivši da bi se ovogodišnji program festivala mogao nazvati zlatnom sredinom, te da je finansijska kriza zadala mnogo problema prilikom njegovog osmišljavanja, koselektor Bojan Munjin ukazuje da na to da takmičarski program čine „predstave zbog kojih ljudi rado idu u teatar“.
Podsetivši da je po značaju za domaću kulturu užički festival odmah uz Sterijino pozorje i Bitef, te da su ga finansijski podržali Ministarstvo kulture i grad Užice, Zoran Stamatović, direktor festivala i NP Užice, ali i koselektor, istakao je da pozorišne okupljanje u Užicu afirmiše regionalnu saradnju i želju da se približimo epicentru pozorišnih dešavanja u Evropi.
Ukazavši na bogat prateći program, mr Nemanja Ranković, umetnički direktor NP Užice, najavio je da će na Zlatiboru, u hotelu „Palisad“, 7. i 8. novembra, biti organizovana IV Međunarodnu konferenciju u ciklusu „Spektakl-grad-identitet“ na temu „Prostor pozorišta nakon dvadesetog veka“. U okviru tog programa najavljen je show case „Prostor scenskog dizajna“ na Maloj sceni NP Užice od 7. do 9. novembra od 18.30, autorke dr Tatjane Dadić Dinulović. U ponedeljak, 14. novembra, u Narodnoj biblioteci od 18 časova, najavljen je razgovor o Andrićevom delu, povodom pedeset godina od dodele Nobelove nagrade našem književniku, a učesnici su Mihajlo Pantić i Nebojša Bradić. Najavljene su i promocije zanimljivih knjiga, a na dan otvaranja festivala u 19.15 biće otvorena izložba fotografija sa prethodnog festivala, autora Radovana Baje Vujovića iz Užica.
Duh vremena
– Izabrane predstave odražavaju različite scenske stilove, kreću se u luku od klasične drame ili staromodne komične groteske, preko moderne ironije do tvrde socijalne drame, ali ipak one u zbroju čine tu zlatnu sredinu, ne naginjući u konačnici niti na jednu stranu – navodi Munjin, istakavši da odabrane predstave „odražavaju i duh našeg vremena“.
Pozorište i kriza
– Kriza je naša svakodnevica i shvatili smo da sa njom moramo da koegzistiramo, da rešavamo probleme, pripremamo predstave i da ih prikazujemo gledalištu, koje trpi najveći teret te krize. Neizmernu zahvalnost dugujemo užičkoj publici, jer je učinila da festival bude moguć – kaže Zoran Stamatović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
