Večni mladalački duh: Ko je Jasminka Petrović, dobitnica nagrade „Živorad Kovačević“?

Jasminka Petrović je višestruko nagrađivana književnica za decu i mlade, čija dela su oblikovala mnoge mlade ljude u čitaoce i koje se nalaze na brojnim policama domaćinstava u Srbiji.

Njih odlikuju srdačno pripovedanje i dobronamerni humor, iza kojih se kriju daleko ozbiljnije teme i pouke, zbog čega su prigodne za sve uzraste.

Jasminka Petrović rođena je u Beogradu 1960. godine, gde je studirala španski jezik i književnost, a kasnije je bila urednica tinejdžerske emisije „Dvesta iz mesta“.

Tokom godina, pisala je za mnoge časopise, među kojima su „Tik-Tak“, „Veliko dvorište“, „Politikin zabavnik“, „Huper“ i „Dečja prava“, a uređivala je „National Geographic Junior“ na srpskom jeziku.

Za decu je počela da piše još 1990. godine i od tada je napisala više od trideset knjiga za decu i mlade.

One su prevedene na više od 30 svetskih jezika, a nekoliko njih je dramatizovano u pozorišne predstave u Srbiji i inostranstvu.

Neka od njenih najpoznatijih dela su „O dugmetu i sreći“, „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“, „Od čitanja se raste“, „Seks za početnike“, „Hoću kući“, „Sve je u redu“ i „Leto kada sam naučila da letim“.

Kratki roman „Hoću kući“ i knjiga „Leto kada sam naučila da letim“ našle su se među 200 najboljih dečjih knjiga na svetu u izboru časopisa „White Raven“ Međunarodne omladinske biblioteke u Minhenu.

Po motivima knjige „O dugmetu i sreći“ snimljen je igrani film za decu „Zlogonje“, debitantska režija Raška Miljkovića.

Roman „Leto kada sam naučila da letim“ adaptiran je u veoma uspešan igrani film Radivoja Andrića, koji je osvojio region 2022. godine.

Jasminka Petrović je ovaj roman opisala kao antiratnu priču koja pokreće razna važna pitanja, među kojima su odrastanje, identitet, odnos starih i mladih i puno drugih.

Osim autorstva dečjih knjiga, Jasminka Petrović učestvuje u brojnim programima koje podstiču decu i mlade na čitanje, razmišljanje, radoznalost i toleranciju.

Zalaže se za poboljšanje kulture i to ne samo dečje, a često gostuje u dečjim bibliotekama kako bi se svojim čitaocima obratila direktno i čula šta ih tišti i šta imaju da joj kažu.

Ne plaši se da komentariše aktuelne društvene teme, boreći se za jedno zdravije i kulturnije društvo, jer ipak, deca moraju da imaju na koga i da se ugledaju.