Je li s ili sa?

Pokretno a se obavezno dodaje predlogu kad je ispred reči koja počinje suglasnikom što otežava izgovor, kao sa mnom, sa Živanom, sa školom, sa sinom, ka kući, nada mnom. Bez vokala se može u spojevima s tobom, s tim, s druge strane, s lanca, s visine, k njemu, nad stolom itd. I sami dobro osećamo kad koji oblik treba upotrebiti, a ipak često bude nedoumica.

Norma kaže da prednost treba dati obliku s kad nema teškoća u izgovoru (s mojim drugom, s krova), naročito u ustaljenim izrazima (s kolena na koleno). Razmišlja se da li je ispred vokala bolje s ili sa (s/sa ovim, s/sa onim), pošto neki pisci smatraju da u tim slučajevima treba upotrebiti sa. Ispred suglasnika s, š, ž, z morao bi doći ovaj duži oblik, a ispred suglasničkih grupa pč, kć, čk, čl, čr dopuštaju se oba oblika (s/sa pčelom, s/sa članom). Tako bi Odbor za standardizaciju srpskog jezika ranije, dok je postojao, mogao satima da razglaba je li s ili sa, k ili ka, kafa za poneti ili kafa za usput… U Srpskom jezičkom priručniku stoji da je rasprostranjena, „ali ne i opravdana, težnja da se oblik sa uopšti, usled čega pojedinci kažu čak i 'sa tim', 'sa teškom mukom', 'sa poštovanjem', 'sa obzirom' i sl. umesto ispravnog s tim, s teškom mukom, s poštovanjem, s obzirom“. Nije najjasnije zbog čega težnja da se oblik sa uopšti nije opravdana, i zašto nije ispravno 'sa tim' ili 'sa teškom mukom'. Mnogo je stranica ispisano o ovom jezičkom „problemu“, ali nikako ne gubi na aktuelnosti. S vremena na vreme obavezno neko zapita – je li s ili sa? Onda onaj što se u to razume odgovara kako je bolje upotrebiti kraći oblik kad je ispred tih i tih suglasnika ili suglasničkih grupa… sve ono što stoji u priručnicima, da bi ovaj što je pitao rekao na kraju da mu oblik sa ipak lepše zvuči.

S obzirom na praksu, najjednostavnije rešenje ove nedoumice jeste – može i jedno i drugo, kako kome drago i šta mu milije zvuči, samo ne stavljati apostrof.