Foto Ana Batrićević– Poezija mi je vrsta psihoterapije, posebno ova treća zbirka koja je napisana u vreme pandemije, kada mi je trebalo da ozbiljno porazgovaram sa sobom. NJene glavne teme su: anksioznost i strah od smrti. Nisam mogla da izaberem ništa meni prirodnije od samoće i straha – kazala je pesnikinja Natalija Jovanović na promociji svoje nove zbirke pesama „Prvo su došli po ruke“ u KC Grad. Knjigu je objavila izdavačka kuća Treći trg, a Jovanović povodom nje govori za Danas.
* U knjizi se veoma intimno bavite strahom od nepripadanja. Zašto?
– Ljudi su socijalna bića i bitno nam je da budemo deo zajednice. Uprkos tome, neguje se neko nepoverenje. Treba biti konstantno na oprezu, a to je malo problematično, jer onda ne možemo da se prepustimo ni jednom vidu odnosa. To delimično vuče korene iz porodice, ali u velikoj meri ide i iz društva, jer smo nekako uslovljeni da se plašimo jedni drugih. U mojoj poeziji postoji strah od drugog, koji ću, nadam se, moći da prevaziđem.
* Iako se „Prvo su došli po ruke“ bavi temama koje u svakodnevnom životu umeju da opterete čoveka, tokom čitanja se u stvari dešava neka vrsta katarze i rasterećenja. S tim u vezi, kome biste preporučili da pročita vaše pesme?
– Nekoliko godina sam radila u srednjoj školi i znam sa čime su se devojčice kojima sam predavala suočavale. Bilo mi je super što su moje bivše učenice, kada su kupovale zbirku, izlazile sa nekim sjajnim reakcijama. Prepoznavale su se u tome. Sa nekima od njih sam imala razgovor o feminizmu i njegovom značaju, zašto je on bitan. Tako da bih zbirku preporučila mladim devojkama. Međutim, iako ovo jeste ženska perspektiva, mislim da je i za muškarce dobro da pročitaju knjigu kako bi uvideli način na koji jedna žena doživljava emocije, i da malo razmisle o tome šta rade i kako komuniciraju.
* Postoji jedan pomodarski narativ u društvu u kome se neke žene srame ili gnušaju feminizma, jer je on navodno prevaziđen, iako deluje da nam je u realnosti preko potreban. Kako vi gledate na to?
– Jasno je na osnovu svih onih slučajeva koji su se javljali u prethodnih godinu dana, koji govore o zlostavljanju i uznemiravanju u različitim institucijama a koje vrše muškarci na različitim pozicijama moći, koliko nam je i dalje potreban feminizam. Međutim, on je predstavljen skoro kao ružna reč. Većina devojaka koje u osnovi veruju u ideje feminizam imaju problem da se javno izjasne kao feministkinje. Zato je meni bitno da to javno istaknem. Ne radi se samo o tome da osvestimo koliko smo često bile zlostavljane i posmatrane kao bića koja su isključivo vezana za emotivni doživljaj sveta, sklone histeriji i preterivanju, već da osvestimo i to da emocije nisu ništa loše. Mi kao ljudska vrsta nismo naučili da moramo da integrišemo emociju u svakodnevni život da bismo mogli da napredujemo.
* Još jedna stvar je primetna u zbirci, a to je da su vaše pesma intimne, za šta je potrebna hrabrost. Da li ste imali strepnju od tuđih mišljenja?
– Nije mi bilo svejedno kada sam davala zbirku mami. Naravno da to jeste umetnička sloboda i moraš da prevaziđeš strah. U osnovi svega je prevazilaženje straha i suočavanje.
* Tokom čitanja se dolazi i do spoznaja, i određene pesme direktno raskrinkavaju na koji način nas opterećuju emocije koje se razvijaju zbog tuđih očekivanja, usađivanja i nametanja obrazaca tokom života. Kako ste pravili opservacije i odakle izvlačili zaključke?
– Pesme su i nastajale tako što sam ja posmatrala stvarnost i postala svesna šablona. I bilo mi je jako stresno sve što vidim. Pesma „Za sve postoji vreme“ je nastala tako što sam posmatrala ponašanje žena na plaži. Bilo mi je užasno potresno da vidim da se potpuno slobodno prema svom telu ponašaju jedino jako male devojčice, koje nemaju svest o telu, i eventualno dosta stare žene.
* Zbirka jeste nastajala tokom korona perioda, međutim, sentimenti i teme kojima se bavi su univerzalne i bile su aktuelne i pre pandemije, pa me zanima koje vas društvene nepravde najviše opterećuju?
– Uhh, odakle da krenem. Prvo neka generacijska trauma. Starije generacije su odgajane na izrazito negativan način. U prvi plan su im stavljana društvena očekivanja i mane… Mi smo naučili da sve to dalje projektujemo na generacije koje dolaze. U nekom trenutku moramo da prestanemo to da radimo kako bi se situacija promenila. Konkretan primer: i kad progovore o svojim iskustvima, žene nailaze na nevericu, preispitivanje, osude da su one navodno „izazvale“… Stoga u zbirci ima i pesama koje su nastajale pod uticajem rasprave sa mojim drugovima kod kojih sam prepoznala skrivene ostatke mizoginije. Dosta smo razgovarali o tome i dosta uznapredovali. Inače su te rasprave bile vrlo drastične, posebno zato što dolaze od ljudi od kojih to ne očekuješ. Zato je bitno raditi na osvešćivanju tih stvari koje su u nama duboko urezane.
* Pored promocije knjige, na delu je i humanitarna akcija koja je poslednjih dana jako učestala u kulturno-umetničkim krugovima – prikuplja se prilog za lečenje dramaturga, scenariste i pesnika Luke Kurjačkog. To je predivna solidarnost na delu, ali kako komentarišete to što bi nadležni pre svega trebalo da brinu o svojim građanima?
– Volela bih da mi živimo u društvu gde ne moramo da skupljamo donacije za nekoga da ode na lečenje, ali, nažalost, to nije trenutna situacija. Jedino što možemo da uradimo jeste da se borimo i da pokušamo koliko god je u našoj moći da pomognemo. Jako mi je značilo što se pre nekoliko nedelja okupilo dosta nas pesnika da čitamo poeziju i da skupimo novac za Luku Kurjačkog, kome je potrebno lečenje. Ovo večeras je bila moja inicijativa koju su prihvatili KC Grad, Treći trg i Srebrno drvo. Na taj način smo, makar i minimalno, ipak doprineli solidarnošću.
Ova knjiga neće izgubiti relevantnost
Na promociji zbirke „Prvo su došli po ruke“ dramaturg i pesnik Ognjen Obradović primetio je da se kako u prethodnoj tako i u ovoj Natalijinoj knjizi tematsko i emotivno dvorište njene poezije nalazi u sukobu između straha od drugog i potrebe za drugom osobom i prepuštanjem.
On je zapazio da je „za Natalijine pesme karakteristično to što ona ume veoma vešto i dobro da ih završi, i da „njene pesme u drugom i trećem ciklusu imaju veoma izražen dramski kvalitet“.
Povodom vremenske odrednice ove knjige pisane tokom korone, pesnik i urednik zbirke Ognjen Aksentijević opazio je da su autori često u strahu da će njihovi rukopisi izgubiti na aktuelnosti ukoliko se ne objave u datom momentu, iz straha da to što pišu nije dovoljno dobro.
– Ako knjiga izgubi na relevantnosti posle određenog vremena, to znači da nije dobra knjiga. Ova knjiga nema taj problem i neće izgubiti relevantnost – kazao je Aksentijević.
Pesnik je dodao da je ova zbirka, uprkos teškim temama, izuzetno zabavna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
