Kad pesnici ostaju bez glasa, umetnici bez pozvanja, i stigne strah: Roman Ratka Dangubića „Grad bez čitalaca“ u izdanju Arhipelaga

Jedna kuća na Arbatu postala je u kratkom romanu Ratka Dangubića „Grad bez čitalaca“ stecište neobičnih junaka u čijim se sudbinama i zanimanjima prelama slika nekoliko epoha.

Pre svega, reč je o slici moderne epohe u kojoj pesnici ostaju bez glasa, umetnici bez pozvanja, matematičari bez brojeva, gradovi bez čitalaca, govornici bez reči, a političari bez mase.

Jedino iznenadna pojava Gosta unosi tajanstvo i dramu u taj svet koji prekrivaju sneg i depresija, slutnja novog doba i spoznaja da je staro doba okončano, intenzivno osećanje straha i jednako intenzivno osećanje uskraćenog smisla. Gost je stigao i svet više nije isti. Nisu više isti ni stanovnici kuće na Arbatu i junaci ovog romana.

„Grad je izgledao kao stranica prekrivena belilom: spremna da primi nove reči. Na tom snežnom listu pojavio se čovek“, pripoveda se u romanu „Grad bez čitalaca“ o pojavi Gosta u modernom svetu koji taj svet iz temelja dovodi u pitanje.

Dangubić vešto vodi pripovedanje između prve polovine XX veka i savremenog trenutka, između kulturne i društvene istorije, između dobro prepoznatljive stvarnosti i utopijskog grada koji odjednom ostaje bez čitalaca, dok sva njegova zanimanja, potvrđena u dugom trajanju moderne istorije, odjednom postaju dovedena u pitanje.

„Gradovi se ne rađaju da bi imali čitaoce. Oni se rađaju da bi ih izgubili, i sada je to sve što imamo“, kaže se na jednom mestu u romanu, da bi se na drugom mestu ova sugestivna slika grada zaokružila rečima:
„Grad je knjiga koju zatvaramo svaki put kada se probudimo“.

Poslednjih godina Arhipelag je objavio nekoliko knjiga Ratka Dangubića, među njima romane „Portret Mao Cedunga“, „Dobošarski dnevnik“, „Pepeljuga umire“ i „Srebrni medved“, kao i knjigu priča „Dosije Maslačak“.