Šta je zapravo detinjstvo? Lepe slike iz detinjstva pamtimo gotovo svi – sećamo se lepih knjiga koje smo pročitali, igračaka koje smo imali i drugara sa kojima smo izmišljali čega ćemo da se igramo, ili nestašluka koje smo pravili. Međutim, detinjstvo kakvo pamtimo je zapravo novotarija s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka kada se rađa i nova građanska klasa.
Slika Olivera Tvista i druge dece koja su bila prinuđena na rad do pre samo stotinak godina bila je surova realnost, a u mnogim delovima Azije, Afrike i Latinske Amerike i danas je nažalost normalna pojava o kojoj se retko i nedovoljno priča i piše.
U prestižnom njujorškom Muzeju moderne umetnosti otvorena je neobična izložba „Vek deteta: Odrastanje uz dizajn: 1900-2000.“ koja će trajati do 5. novembra. Reč je o ambicioznom projektu na kome je rađeno nekoliko godina. Posetioci tako mogu da vide kako su u skladu sa vremenom dizajneri osmišljavali stvari za decu. Posebnost ovog poduhvata leži u tome što je u najširem smislu posvećena uspostavljanju zapadnog koncepta detinjstva, odnosno što obuhvata sve što je kroz istoriju dizajna bilo potcenjeno ili posmatrano istrgnuto iz konteksta. Na jednom mestu se mogu videti primeri arhitekture škola, igrališta, parkova, zabavnih, tematskih i luna –parkova, igraonica, odevnih predmeta, igara i igračaka kroz decenije, dečijih bolnica, bezbednosne opreme za decu, nameštaja za dečje sobe i knjiga.
Revoluciju u savremeno shvatanje detinjstva unela je knjiga švedske dizajnerke i teoretičara društvenih nauka Elen Kej „Vek deteta“, koja je objavljena davne 1900. godine. Proročanski je predvidela da je „nužno usredsrediti se na prava, razvoj dečje ličnosti i sveopšte dobrobiti najmlađih što je suštinski važno za svako društvo“. Kustosi su se, sledeći viziju Elen Kej, osvrnuli stotinu godina unazad, na kolektivne i pojedinačne vizije dečjeg sveta. Kroz istoriju nailazimo na raznovrsne ideje: od utopijske zamisli da treba stvoriti svet koji će decu pripremiti na to da budu odgovorni „građani budućnosti“ do surove stvarnosti u kojoj su deca i njihova prava izvor političkog sukoba i nemilosrdnog eksploatisanja.
Na izložbi se mogu videti radovi svetski priznatih, ali i manje poznatih i avangardnih dizajnera.
U prvi plan postavke je stavljena kreativnost koja bi trebalo da pomogne deci da kada porastu ostvare svoje kreativne i ljudske potencijale. Izložbu prati niz predavanja i dodatnih programa. Više informacija o izložbi moguće je pogledati na sajtu moma.org.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
