Kako je prodata Palata Albanija uprkos zaštiti

Kako saznaje eKapija, kompanija Logga plus Beograd otkupila je deo palate (oko 3 hiljade kvadratnih metara) za cenu koja je 33 posto iznad procenjene vrednosti.

Ono što treba posebno istaći ovom prilikom je da je u pitanju objekat sa statusom kulturnog dobra, što ceo proces kupoprodaje menja.

Po pisanju portala Vreme, ponude za kupovinu dela ove palate otvorene su još sredinom oktobra i, iako se u početku nije znalo ko je dao najbolju ponudu, navodi se da je ispoštovan zakon.

A zakon kaže da Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda ima pravo preče kupovine, odnosno da vlasnik nepokretnosti mora prvo Zavodu ponuditi objekat po istoj tržišnoj ceni kao ostalim kupcima.

U slučaju Palate Albanija, koja je za kulturno dobro proglašena 1984. godine, iz Agencije za osiguranje depozita rekli su da je Zavod obavešten prvo o nameri prodaje, a potom i o ishodu prodaje.

Kako kažu, Zavod se nije oglasio u zakonskom roku od 30 dana kako bi iskoristio pravo preče kupovine, niti naknadno kada im je dato 8 dana za dostavu ponude i uplatu sredstava.

Na pitanja o ovom procesu prodaje nam do završetka ovog teksta ništa nisu odgovorili iz Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda.

Palata Albanija – simbol jednog grada

Palata Albanija izgrađena je 1939. godine i tada je bila drugi po visini neboder jugoistočne Evrope, Balkana i Kraljevine Jugoslavije.

Pravo ime joj je Palata Hipotekarne banke Trgovačkog fonda ili skraćeno Palata Trgovačkog fonda, a nadimak je dobila po kafani Albanija, koja se nalazila na mestu današnje palate.

U Drugom svetskom ratu bila je pogođena bombom tokom savezničke akcije, ali nije pretrpela veća oštećenja.

U vreme podizanja smatrala se jednim od najmodernijih i najuspešnijih arhitektonskih poduhvata u Beogradu, a 1984. dobila je status spomenika kulture.