Kako je stigao Haustor

Svi su plakali i izgovarali i „Posle Tita Tito“, po svim brdima kameni napisi „Druže Tito mi ti se kunemo“ i u 15.05 sirene i sve treba da stane, tog minuta umro je prvi doživotni predsednik države. Nikome do tada nije uspelo da bude diktator koga svi vole i da vodi državu Dembeliju, komunističku, a pravednu zemlju svih proletara… Jugu našu. Dok su se naslednici ovo istorijske tekovine dogovarali kako i gde da se krene uz ozbiljnu ekonomsku krizu, neki novi klinci su iskoristili konfuziju i obezbedili sebi budućnost kroz „novi val“ i nastavili revoluciju koja teče kroz rokenrol, preciznije punk.

Nismo se pošteno rastali od Brozove smrti, a u barakama ORA „Palić“ stvorena je nova muzička scena, baš tu na festivalu „Omladina“ i svih republičkih centara stigli su vesnici slobodnog sveta i stvorili muziku koja i dan danas začarava i vodi u svet u kome smo „mi svet i svet smo mi“. Dok se po spavaonicama omladinskog naselja stidljivo dodavao joint, od šita, ne marihuane, rodila se nova energija naše pop scene. Nije bilo bitno ko će pobediti na festivalu, ni ko će vladati novom scenom, svi su sanjali da budu baš oni umetnici koji će ponuditi novo viđanje tog istog sveta.

Svakako da je kao najveći rušitelj obeležen Gile, pevač i gitarista „Električnog orgazma“, koji je dobio kraće ime „El.org“, nije bilo sumnje da su najlepši „Idoli“, kako je glavni bio neodoljivi Vlada Divljan, najprovokativniji sigurno Jura Stublić „Film“, već su imali prvu najavu vinila,“Prljavo kazalište“ je već imalo LP a, profesor Čonta i „Pekinška patka“ uredno ošišani na nulu… I tako među sve njih stiže „Haustor“.

Bilo ih je i najviše, kompletna duvačka sekcija i pevač, budući pozorišni reditelj Darko Rundek, lica prekrivenog belom pozorišnom maskom, u radničkom kombinezonu plave bolje i hitom koji je obeležio buduće vrelo leto u svakom smislu. „Djevojke u letnjim haljinama, volim“ i praši ritam sekcija benda koji je smislio da je vreme da „Radnička klasa ode u Raj“.

Radnička klasa te takve Jugoslavije otišla je deset godina kasnije u istoriju, ne znam da li baš na smetlište ili čistilište, a televizijska konzervativan publika „Nedeljnog popodneva“ TV Beograd u zabezek, ne što je pevač karikatura radnika, nego se još usudio da u kameru direktno, sa sve zavodljivošću, pokaže srednji prst, i to u krupnom planu. Emitovanje je bilo živo, iz studija u Abardarevoj, koju je pogodio tomahavk na kraju milenujuma leta 1999, u NATO bombardovanju, režija je nekako uletala u crno, Marko Janković, voditelj nije imao nikakvu šalu za novonastalu situaciju i rezultat je bio, kao ništa nismo videli.

Staro pravilo televizije kaže: „Ne izvinjavaj se jer pola ih nije videlo“. Ovaj krupni plan su svi videli, a Rundek i momci su kao bili alternativa i nije im baš radilo to što je ova slučajna pesmica od njih napravila hit tog leta, oni su ipak alternativa u svakom smislu.

Pet decenija kasnije, svi znamo ko je grupa „Haustor“, da su se Rundek i Saher koncepcijski razdružili, pa smo tako imali „Vještice“ koje su i otpevale „Totalno drugačiji od drugih“, Rundek je uplovio u „Kazališnu furku“ po haustorima Pariza… ostali muzičari su se, kao fudbalske zvezde, muvale po svim tim bendovima te čuvene scene rane osamdesetih, svu su realno bili deo iste ekipe, iste furke, istog zvuka ili istog stanja izmenjene svesti.

Da li je bio početak „Trećeg svijeta“, u kome nema radničke klase, u kome se onaj Šejn na kraju smuvao sa Enom, a Kuzma stvorio od ćerke skijaškog prvaka? Realnost i težina svakodnevnog života doprinela je da su mnogi od tih junaka davno u društvu anđela, kupili su na vreme karte za raj. Obeležili su jedno slobodno vreme u kome niko nije pitao za lovu, ni ko će platiti piće, uvek je tu bio neko dobar da vikne pivo u Zvečki, ispred SKC ili negde u birtijama depresivne LJubljane. Imali su i Anđela iz senke, Sinišu Škaricu i Jugoton za koga su svi dobili ekskluzivne ugovore za svoje albuma.

Bilo bi dobro da na kraju Croatia records izađe sa finansijskim izveštajem, ko je i koliko tada zaradio. Znamo da su Bregović i „Bijelo dugme“ pravili pare, Zdravko Čolić isto, iz PGP RTB je to bila „Riblja čorba“, pa Lepa Brena, „Smak“ … zaključno sa Bajagom. Samo ostaje misterija koliki su bili realni tiraži novovalnih bendova i da li je muzika koju danas smatramo antologijskom pravila neki profit.

Tu je i pitanje za gospodina Tedeskog. Da li će biti nekom profita iz filma u kome se posle toliko decenija na istom mestu našla dva neosporno talentirana autora Darko Rundek i Srđan Saher. Svi zajedno u „Treći svijet“ za koji profit i novac nikad nisu bili ono što se broji, samo dobro brijanje i dobar tulum, dobar provod momci i na promociji dokumentarnog filma o vašem odrastanju i muzici koja nas je odredila, opredelila i definisala kao „I man…“