„Karmen“ je spektakl

– „Karmen“ je, za razliku od drugih opera, spektakl. Zato treba očekivati vatrenost, folklor, šarolikost, igru, ples, nastup hora, koji ima veliku ulogu u ovoj operi. Neobično je to što Bize nikad nije u Španiji, a napisao je ovakvu operu. Smatram da njegova genijalna muzika traži da scene idu brzo. Zato smo se odlučili da u predstavi bude samo jedna pauza – spojili smo prva dva čina, a treći i četvrti takođe idu zajedno. Ubeđen sam da to neće biti problem za pevače, jer to stvar treninga, mada će najviše teškoća imati Karmen i Don Hoze, jer su njihove uloge najveće – kaže u razgovoru za Danas Srboljub Dinić

• Režija je poverena Nebojši Bradiću. Da li je za dirigenta lakše da radi sa operskim ili pozorišnim rediteljem?

– Između dramskih i operskih reditelja, što se tiče kompetentnosti, ne postoji velika razlika. Dramski reditelji viša pažnje obraćaju na tekst, što je u ovom slučaju vrlo važno. Muziku iz „Karmen“ znaju svi, ali su i tekst i gluma takođe veoma važni. Već sam radio s dramskim rediteljima u Nemačkoj, Švajcarskoj i Italiji, čak sa dramskim glumcima, koji su se oprobali kao reditelji i imali puno uspeha. Gospodin Bradić se fantastično pripremio. Zna ceo tekst napamet. Imamo isti stav o tome kako treba da izgleda i zvuči ova „Karmen“. Želeo bih da je oslobodim svih muzičkih tradicija, koje su se uvukle tokom godina i da napravimo dinamičnu, brzu i vrlo laganu „Kamen“, jer ne sme se zaboraviti da je muzika francuska, iako su motivi španski. Kompozitor je Francuz i veoma mi je važno da dobijem taj stil, eleganciju, lakoću u izrazu i izvođenju. Svakako uz veliku pomoć lektora Gorjane Ilić. Ritam jezika i izgovor u francuskom nisu laki, a peva se čak nešto drugačije nego što se govori. Problem je i to što je ovde mnogo lakše izvesti operu na italijanskom, ruskom, čak i engleskom, nego na francuskom.

• Ko je odlučivao o pevačkoj podeli, koja je trostruka za neke uloge?

– Za sada nije odlučeno ko peva premijeru, što me raduje. Mislim da je konkurencija vrlo zdrava stvar, jer tera ljude da daju svoj maksimum. Izbor pevača napravio je direktor Opere Đorđe Pavlović. Nas dvojica posle svake probe razgovaramo da bismo videli kako bi i šta moglo da se poboljša, ko trenutno dolazi u prvi plan i ko bi mogao da peva premijeru. Prvu podelu imaćemo kad probe budu došle u završnu fazu.

• Upravnik NP najavio je da će premijeru gledati direktori dvadesetak operskih i baletskih kuća iz o Evrope. Koliko Beogradska opera ispunjava evropske standarde?

– To je fantastična ideja. NP Beograd u svojoj tradiciji ima izuzetan niz pevača koji su pravili karijeru u celom svetu. Sada je ponovo došlo vreme da nešto ponudi. Ti direktori imaće šta i da čuju i da vide. Moje nedavno iskustvo sa Beogradskom filhamonijom bilo je fantastično. To je na evropskom nivou, tako da bi i NP moglo da razmišlja o otvaranju i promeni razmišljanja da nije važno samo da predstava ide, nego i kako ide. Na tome mora puno da se radi. Ovde već ima pevača koji grade internacionalne karijere, što ne čudi jer imamo talentovane, sposobne pevače predivnih glasova. Talenat nije sporan, mnogo ozbiljnije pitanje je kako to sve organizovati.

• Da li je opera, kako neki tvrde, elitistička i za 21. vek u mnogo čemu prevaziđena umetnost?

– Ono što je definitivno prevaziđeno u operi jeste da više skoro nigde nema tradicionalne režije sa istorijskim kostimima. To bi sve moralo da postane malo modernije i stilizovanije da bi i mlađima to bilo dostupno, mada opera ima svoj šarm. Ljudi dolaze u operu da bi, pored svih dnevnih vesti i crnih hronika, doživeli nešto drugo. Šekspir je to nazivao „štofom od kog su napravljeni snovi“. Ljudima morate da ponudite nešto što će ih odvesti iz svakodnevnih briga i dešavanja, a opera upravo to ima. Pogotovo što je, prema mom mišljenju, ljudski glas još uvek najlepši instrument na svetu – najviše budi emocije kod ljudi.

Do dirigovanja preko klavira

– Ja sam do dirigovanja došao preko klavira. Ovde sam završio klavirski odsek i specijalizirao kamernu muziku, što je za mene bilo važno da bih mogao da sarađujem sa raznim instrumentalistima i operskim pevačima. Dirigovanje je oduvek bilo moj san, jer je moj deda bio dirigent, mama je profesor klavira. Usavršavao sam se u Nemačkoj i Švajcarskoj kod Vofganga Ota i Mogela Gomeza Martinesa, čiji sam asistent bio tri godine i sa kojim sam prvi put radio „Karmen“. Bilo je veliko zadovoljstvo raditi ovu operu sa pravim Špancem. S vremena na vreme sviram koncerte kamerne muzike, pratim pevače ili sviram sa violinistima, ali nemam puno vremena – kaže Dinić, koji među kolegama važi i za odličnog pijanistu. Rodom je iz Niša. Potiče iz muzičke familije. Iza sebe ima bogat operski, baletski i simfonijski repertoar, a njegov radni raspored je već isplaniran do sredine iduće godine.