Nestala glava statue „Mlada žena“ Riste Stijovića koja je pala sa zgrade u Kneza Miloša 78

Oštećen je jedan automobil.

To su potvrdili i stanari ove zgrade Danasu, dodajući da je skulptura Mlade žene stajala četiri dana razbijena na trotoaru, kada je konačno uklonjena u dvorište zgrade, odnosno ono što je od nje ostalo, s obzirom na to da je u međuvremenu nestala njena glava.

Prema rečima stanara,  glavu sa skulpture Mlada žena, odvojio je jedan mladić, uzeo je i odneo u nepoznatom pravcu.

Stanari su i pre pada skulpture godinama slali dopise nadležnima Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Sekretarijatu za stambena i komunalna pitanja i upozoravali da je skulptura u lošem stanju, pretnja po bezbednost i da je treba hitno restaurirati, ali bez rezultata.

Nadležni nisu reagovali ni sada kada je skulptura pala, niko nje o tome napravio zapisnik, pa je ona sada smeštena u dvorištu zgrade iako vrata na ulazu, kao i interfon ne rade.

Da samo zdanje u Kneza Miloša 78 uživa zaštitu da se videti iz podataka na uredno postavljenim tablama u ulazu zgrade na kojima, između ostalog, stoji da je izgrađena prema projektu arhitekte Miladina Prljevića prema čijim planovima je inače sagrađena i palata Albanija.

Da je autor skulpture Mlade žene čuveni vajar Risto Stijović stoji i u knjizi „Fasadna skulptura u Beogradu“ Đurđice Sikimić. Figura Mlada žena bila je postavljena na konzoli u visini prvog sprata na levom delu fasade i od kamena je. Pored nje zdanje u Kneza Miloša 78 krasi i kružni kameni reljef „Žena sa golubom“ u gornjem delu vrata a njegov autor je Ilija Kolarević.

Tabla u ulazu podseća da je početkom četvrte decenije 20. veka modernizam u beogradskoj arhitekturi postojao sve prisutniji.

S druge strane, arhitektonski modernizam još uvek nije izgubio mnogo od svoje svežine i prevratničke uloge. „U takvoj atmosferi arhitekta Miladin Prljević 1932. godine dobija zadatak da na uglu ulica Miloša Velikog i Višegradske podigne poluvilu za trgovca Milisava Ćirovića.

Na fasadi zgrade nalaze se mnogi tipično modernistički elementi, koji će postati inspiracija arhitektama ovog stila. Mesto sučeljavanja dve ulice – koje bi neimari prethodnih generacija iskoristili za prozore i balkone, kao i naglašenije elemente dekoracije – Prljević je rešio zaobljenim uglom bez ikakvih otvora. Taj ugao je zapravo vrhunac prenaglašenog erkera, koji se proteže duž najvećeg dela fasade, poteza koji je naišao na nerazumevanje građevinske komisije ali koje je Prljević u prepisci s komisijom argumentovano odbranio kao ključni element svoje kompozicije. Konačno isti ugao naglašen je plitkim pilastrom koji je asimetrično izmešten ka ulici Miloša Velikog. Ovaj pilastar počinje u nivou prvog sprata skulpturom mladog ali izuzetno nadarenog Rista Stijovića, a završava sa ispadom sa jarbolom i njegovim dekorativnim postoljem. Na trećem spratu nalazila se zajednička pokrivena i zastakljena terasa, koja je, međutim, već 1935. godine pripojena jednom od stanova.

Razbijene figura Mlada žena Riste Stijovića: foto Lazara Marinković

Stvarajući ovu zgradi Miladin Prljević je svoja ideološko-estetska opredeljenja ka novom iskazao na celovit i osoben način. Takav pristup primećen je već u ondašnjoj periodici i stručnoj javnosti, koja ga je ocenila kao uzorno delo savremene arhitekture. Taj status zgrada Ćirovića vremenom je uvećala dospevši među antologijske primere u većini pregleda novije srpske arhitekture“, navodi se između ostalog na tabli u ulazu zgrade na adresi Kneza Miloša 78.