Foto: Shutterstock/Rawpixel.comOva odlična istorijska knjiga ima tri glavna junaka, koji su živeli u različitim epohama.
Prvi junak je Gerit Dou (1613-1675), holandski slikar iz takozvanog Zlatnog doba.
Knjiga ga prati od trenutka kada je u rodnom Lajdenu, sa četrnaest godina, postao prvi učenik svog komšije, perspektivnog slikara po imenu Rembrant, samo sedam godina starijeg.
Talentovan, vredan, perfekcionista (desilo se da pet dana slika isključivo jednu šaku na portretu), Dou je neumorno radio i u očima savremenika postao najslavniji holandski slikar, slavniji čak i od svog učitelja.
Između ostalog, naslikao je Jaslice, triptih na drvetu, pohvalu prirodi, obrazovanju i radu, jednu od najcenjenijih slika tog doba.
U XVIII veku čeka nas drugi glavni junak – Katarina Velika, carica Rusije.
Nemica poreklom, rođena je 1729. godine kao Sofi Frederike Auguste.
I ovde priča počinje kada je junak imao četrnaest godina.
Majka, jedna od mnogih nemačkih princeza, povela ju je u Rusiju kao moguću nevestu za vojvodu Petra.
Prošla je audiciju, uzela ime Katarina i udala se za čoveka koji će postati car, čoveka koji je mnogo pio i kojeg nije volela.
A ni on nju.
Zajedno sa ljubavnikom, organizovaće vojni puč i onda vladati 34 godine.
Treći junak je još živ.
To je Finac Mauro Koivusari, ronilac, tragač za potopljenim brodovima.
Godine 1999, nakon dugotrajnih analiza starih mapa i svedočanstava očevidaca, otkrio je blizu finske obale olupinu koju su mnogi uzaludno tražili decenijama – Frau Mariju (Vrouw Maria), holandski brod s dva jarbola, skoro trideset metara dug.
Still haven’t got your presents? Wreckwatch mag’s Book of 2021 is The Tsarina’s Lost Treasure: Catherine the Great, Golden Age Lost Masterpiece, & Legendary Shipwreck by Gerald Easter and Mara Vorhees (Pegasus). Thumping great read over good cheer & mince pies… @Pegasus_Books pic.twitter.com/xube3a0Bnh
— Sean Kingsley – Wreckwatch Mag (@wreckwatch) December 16, 2021
Verovatno se pitate zašto se ove osobe nalaze u istoj knjizi.
Sledi priča koja će ih sve povezati.
Mnogi osamnaestovekovni evropski vladari su skupljali umetnička dela.
Nije ih vodila samo ljubav prema umetnosti već i želja za prestižom, za potvrdom da im je zemlja prosvećena.
Takmičili su se ko će imati vredniju kolekciju (to je, ipak, viši nivo od današnjeg takmičenja ko ima dužu jahtu).
Carica Katarina je osnovala muzej Ermitaž i neumorno kupovala (delom i zato što su je pratile priče kako je došla na tron).
Nije oklevala kada je čula da će Jaslice biti prodate na velikoj aukciji.
Aukcija je izazvala interesovanje u celoj Evropi.
Uz pomoć plaćenih posrednika, ruski ambasador je uspeo da kupi Jaslice, kao i još desetak dela holandskih majstora.
Ambasador je potom našao brod koji je upravo kretao od Amsterdama put Sankt Peterburga.
Slike su zapakovane, ukrcane i skrivene među potrepštine kao što su šećer i kafa.
Pred kraj putovanja, oluja je skrenula brod s kursa, a dočekale su ga oštre stene.
Posada je dva dana pokušavala da ispumpa vodu iz nasukanog i oštećenog broda, a onda su odustali i povukli se na sigurno.
Frau Marija je potonula, zajedno sa slikama, i onda čekala duže od dva veka da je Mauro nađe.
Priča ima i nastavak.
Ostatak knjige govori o naporima da Frau Marija bude izvučena na površinu, i to ne samo zbog arheološkog već i zbog umetničkog značaja: pošto su slike verovatno bile zapečaćene, pošto je brod ostao očuvan i pošto je Baltičko more hladno i znatno manje slano od drugih mora, postojala je mala nada da nisu propale.
Neću vam odati šta je bilo na kraju, samo ću reći da će se birokratija i nacionalne sujete ukazati kao veći problem od hladnih talasa.
Knjigu su napisali Džerald Ister, profesor iz Bostona, i njegova supruga Mara Vorhis, putopisac.
Drago mi je što mnogi savremeni istoričari pišu kao da je reč o beletristici.
Supružnici vešto vode naraciju: prva dva junaka prate naizmenično, poglavlje po poglavlje.
Kada se njihove priče završe, počnu nove dve priče – o trećem junaku i o sudbini Geritovih slika.
Istovremeno, nije zaboravljena naučna aparatura – knjiga je dobro dokumentovana, sa opsežnim spiskovima literature i intervjua koje su pisci vodili.
Na osnovu sudbine jedne slike autori opisuju te zanimljive epohe.
Ponekad odlutaju od glavnih tema u nepotrebne pojedinosti, ali to je jedina primedba.
Za mene ovde postoji još jedan glavni junak.
To je XVII vek u Holandiji.
Mislim da je u istoriji još samo jednom postojalo doba kada je toliko genija živelo na istom mestu u isto vreme – to je antička Atina.
Pogledajmo slikarstvo.
Vermer, Rembrant, Dou, Fabricius i stotine drugih nisu samo naslikali remek-dela već su radili u kulturi umetnosti; procenjuje se da je za samo dvadeset godina stvoreno više od milion slika!
Dvadeset hiljada stanovnika Delfta posedovalo je pedeset hiljada slika.
Nauka ne zaostaje.
Recimo, Anton van Levenhuk, „otac mikrobiologije“, bio je jedan od prvih ljudi koji su gledali kroz mikroskop (sam ih je pravio).
Polimat Kristijan Hajgens je, između ostalog, izmislio sat s klatnom, shvatio da svetlost ima talasnu strukturu i otkrio Titan, Saturnov satelit (zato je sonda koja je posetila Saturn dobila ime po njemu).
Više o ovom periodu pisaću u jednom od narednih predloga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
