Ko je bio Jovan Cvijić?

Izložbu je osmislila Tatjana Korićanac muzejska savetnica Muzeja grada Beograda koja kaže da, fizički, najveći deo zauzima biografija Jovana Cvijića (1865-1927), koja je toliko bogata, da bi bila potrebna još jedna galerija kako bi se ona predstavila. Postavka je, kako objašnjava, organizovana tako da čini jedinstvenu priču o Cvijiću, mada su celine koje govore o njegovim ekskurzijama akcentovane, a izložene su i stvari koje su se nalazile u radnoj sobi ovog naučnika.

„Njen autentični nameštaj i mobilijar nije sačuvan. Sve to je prebačeno tokom Drugog svetskog rata u Geografski zavod gde je stradalo u bombardovanju. Sačuvane su fotografije radne sobe, delovi i komadi nameštaja i, što je najvažnije i velika sreća – kuća, budući da ju je radio Dragutin Inkiostri Medenjak. Spaseni su tako i zidno slikarstvo kaljave peći, lusteri… zapravo sve ono što je Inkiostri izradio i što ovoj kući daje spomeničko svojstvo“, objašnjava Tatjana Korićanac za Danas. Ona podseća na Cvijićevu veliku posvećenost pedagoškom radu.

„Studenti su štrajkovali i bili su veoma nezadovoljni svojim položajem posle Prvog svetskog rata. Zemlja je bila siromašna. Ministar prosvete je veoma ljutito odreagovao na sve to, a Jovan Cvijić ga je pozvao i rekao mu – studenti su u pravu i kad nisu u pravu“, ispričala je Korićanac. Ona kaže da su zanimljiva i njegova putovanja i ekskurzije kada je umeo da bude prek prema studentima. „Ako bi neko zakasnio na polazak, bio je u stanju da raspusti celu grupu i da im to ne oprosti“, objašnjava Korićanac.

Naša sagovornica skreće pažnju i na njegov doprinos u geografiji, ali i drugim naukama i oblastima.

„Istražujući pojave Balkanskog poluostrva napravio je etnografsku kartu koja je poslužila na konferenciji mira u Parizu našoj delegaciji, a koja je bila veoma uputna za iznošenje njihovih stavova i zahteva. Cvijić je bio veoma poznata ličnost u Evropi, ne samo u svetu nauke, već i po tome što je išao u državničke misije po nalogu vlade. Bio je poznat i u političkim krugovima Londona i Pariza. Kad je umro, stiglo je preko 600 telegrama prvog i drugog dana iz svih krajeva sveta jer je bio čovek koji je svuda ostavio trag.“

Njegovom zaslugom, stručni termini za kraške oblike iz našeg jezika usvojeni su u svetskoj nauci o karstu – uvala, polje, ponor, hum, dolina, jama.

Na izložbi posetioci će biti u prilici da vide originalan muzejski materijal iz Muzeja grada Beograda/Legata Jovana Cvijića – njegove lične predmete, prepisku, dokumenta, fotografije, geografske karte. Osvetljeni su ključni periodi njegovog života i rada – to što je bio jedan od prvih osam profesora novoustanovljenog Beogradskog univerziteta, njegov rektor u dva mandata, osnivač Geografskog zavoda i Srpskog geografskog društva, prvog takve vrste na Balkanu, koje pokreće i čuveni Glasnik Srpskog geografskog društva. Sav njegov rad na prosvetnom i kulturnom uzdizanju Beograda, rad na planskom razvoju visokog školstva i obrazovanju mladih generacija, za vreme u kojem je radio značio je veliki doprinos utemeljenju naučnog, kulturnog i umetničkog života Grada nakon balkanskih i Prvog svetskog rata.

Upitana zašto bi trebalo pogledati ovu izložbu Tatjana Korićanac ističe: „Cvijić je pripadao plejadi velikih naučnika, akademika i profesora univerziteta koji su stasali krajem 19. i početkom 20. veka. Zamišljam danas Beograd u kome žive Skerlić, Jovan Cvijić, Brana Petronijević, Sima Lozanić, Mika Alas, Mihajlo Pupin. To je generacija koja je u isto vreme živela, stvarala i gradila sliku o Srbiji i o našem društvu tog vremena. Mislim da nove generacije zapostavljaju pokušaj da se se zapamte takve stvari i takve ličnosti da se zna koji su nam ljudi pre nas predali u amanet ono što su uradili i za nas i za Beograd. Danas se veoma malo zna o njima a mislim da je ova izložba dobar povod da ljudi makar nešto saznaju o tome i ko je bio Jovan Cvijić.“