foto: Mateja Stanisavljević/ATAImages
Da li je odlukom Vlade Srbije da, uprkos izričitom „ne“ Beogradske filharmonije, za njenog v. d. direktora imenuje dirigenta Bojana Suđića na red došao početak „demontaže“ ili čak prikrivene najave privatizacije jednog od deset najboljih orkestara na svetu koji duže od decenije čeka na novu koncertnu zgradu obećanu od najviše aktuelne vlasti, a poslednje dve godine ubeđuje Vladu o neophodnosti da redovnim zakonskim putem na konkursu dobije novu upravu?
Filhamoničari ne žele da četvorogodišnje v. d. stanje, posle iznenadne smrti Ivana Tasovca, zamene novom v. d. upravom postavljenom Vladinim dekretom, bez znanja i saglasnosti orkestra. To pravilo u ovoj kući za upravu važi već četvrt veka, zbog čega u BGF pozivaju Suđića da se povuče i ako želi, prijavi na traženi konkurs. Sve drugo, za filharmoničare, značiće da on ulazi u BGF „nepozvan“, ali i „nepoželjan“ zbog „načina dosadašnjeg rada sa saradnicima i ličnim prioritetima koje je pokazao tokom karijere“, a koji su neprihvatljivi za orkestar na Studentskom trgu.
U Srbiji je gotovo pravilo da opravdani elitizam uvek izvuče i „deblji kraj“, a imajući u vidu aktuelni sastav Ministarstva kulture i kabineta Đura Macuta, koji je potpisao Suđićevo imenovanje, pitanje je da li je to prava adresa za „premeravanja“ podobnosti njihovog kandidata sa zahtevima 102. godine stare BGF, koja je prošle nedelje Srbiju prestavljala u Indiji ravnopravno sa mega svetskim zvezdama kalibra Zubina Mehte, Pinkasa Cukermana, Ling Linga.
Istina, ni dirigent Bojan Suđić nije muzičar bez ozbiljne i uspešne karijere.
Rođen je u Beogradu 1965, gde je kao student Fakulteta muzičke umetnosti prvi celovečernji koncert dirigovao sa 19 godina. Na jugoslovenskom takmičenju muzičkih umetnika u Zagrebu 1989. osvojio je Prvu nagradu, koja je tad prvi put četiri decenije od osnivanja dodeljena u disciplini dirigovanja. Sa Horom i Simfonijskim orkestrom RTS počeo je da sarađuje 1985, a od 1992. bio je njihov stalni dirigent. Dirigovao je i Operom Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu,
Kraljevskom operom u Stokholmu, UNIMI orkestrom iz Milana… pa i BGF, gde tvrde da tu nije ušao već dve decenije. Suđić iza sebe ima bogat repertoar simfonijske, horske, operske i baletske muzike, saradnju i nastupe sa mnogim značajnim svetskim imenima, bio je i umetnički direktor BEMUS-a. Dvostruki nosilac Nagrade grada Beograda i Zlatne medalje za zasluge Republike Srbije 2023, posle odlaska iz RTS, sad je kao većinski vlasnik na čelu privatne Srpske filharmonije, osnovane krajem 2024. U muzičkim krugovima spekuliše se da iza tog „projekta“ stoji Dragoslav Bokan. Bojan Suđić negira sve javne prozivke tvrdeći da je njegova muzička karijera „čista kao suza“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
