Ko je Četvrti čovek?

„Četvrtom čoveku“ scenariste i reditelja Dejana Zečevića i „Milošu Brankoviću“ scenariste i reditelja Nebojše Radosavljevića.
Pošto se „Četvrti čovek“ baš ovih dana pojavio kao legalno DVD izdanje, Dejan Zečević mislio je da neće biti interesovanja za prikazivanje filma na Festivalu, pa mu je i zbog Festivala, kao i zbog samog filma bilo drago kada je video punu Letnju pozornicu u Banji. Film ne samo da je igrao u bioskopima u Srbiji, već je dobio i brojne nagrade na različitim festivalima – Sinema sitiju, Sofestu, za režiju, najbolju mušku ulogu, najbolji film u celini, montažu. Upitan da kao reditelj koji poštuje žanr, u ovom slučaju akcioni i politički triler, otkrije kako je došao do sadržaja za temu svog filma, Zečević je odgovorio da se nije bavio istraživanjem jer svi o tome sve znamo iz novina, života, sa televizije. Što se tiče žanra, u slučaju ovog filma on je rezultat priče koju je želeo da ispriča, a ne namere, istakao je. Ipak, reakcija na konkretna zbivanja i likove u filmu je bilo mnogo, ali nijedna nije bila negativna. Štaviše, ekipa filma na čelu sa Zečevićem pozvana je na proslavu dana Vojno-bezbednosne agencije iz čijih redova dolaze junaci „Četvrtog čoveka“. On je tada imao prilike da se upozna i sa aktuelnim šefom BIA-e, ali ni u toku snimanja filma, pa ni tada, nije bilo bojazni za film i njegovu ekipu, kako je rekao. Na pitanje da li je imao nameru da amnezija glavnog junaka bude metafora za amneziju u srpskom društvu u odnosu na skorašnje događaje u njemu, Zečević je odgovorio da je takođe u pitanju pre svega gotovo poseban podžanr trilera koji pruža dramaturški zanimljive mogućnosti, a tek naknadno i metafora. Zanimljivo je i da je, na samom kraju, pošto novac sa filmskih konkursa i od sponzora nije bio dovoljan, film dofinansirala nova Pinkova producentska kuća koja se ozbiljno uspostavlja u domaćoj kinematografiji. „Četvrtom čoveku“ tek predstoje međunarodni festivali pout Sarajeva, Montreala itd.
I ovaj, kao i film „Miloš Branković“ (u engleskoj verziji naslova „Who the Fuck is Miloš Branković“), rečeno je, govore o naličju ili licu srpskog društva danas. A ono je, posebno iz perspektive „Miloša Brankovića“, izrazito mračno. Naime, ovaj film bavi se temama kakve su incest, nekrofilija, nasilje, a o ubistvima i da ne govorimo. Spominju se tu i opskurne nevladine organizacije, a sve skupa, ističe Nebojša Radosavljević, u cilju političke nekorektnosti jer politička korektnost ili podobnost, kako je primetio glumac ovog filma Petar Božović, smokvin je list na globalizaciji. Film je angažovan, baš kao što je njegov junak aktivan jer je u ovom i ovakvom društvu stanje neaktivnosti najgora stvar, naglasio je Radosavljević. Film i sve što se odvija u njemu, kao i u stvarnosti, dodao je Božović, strašno je gledati, ali ne možemo skretati pogled, pogotovo u traganju za istinom, što ovaj film, prema Radosavljevićevim rečima, pokušava. Posebnosti filma i njegovoj noarovskoj atmosferi, adekvatnoj temi filma, doprinosi i, ne uvek čista, crno-bela tehnika u fotografiji Miloša Kodema, kao i muzika domaćeg benda Rain Delay.
Na konferenciji FFS juče je najavljen i predstojeći festival glumačkih ostvarenja u Nišu Filmski susreti, koji će za temu svog Okruglog stola imati srpsku kinematografiju danas.