Mali od kužine: Ko je reditelj Milutin Petrović, sretenjski ćaci laureat koji je napao svog nekadašnjeg profesora Gorana Markovića?  

Poznati beogradski filmski i pozorišni reditelj, rok muzičar i univerzitetski profesor Milutin Petrović, u intimnoj i vrlo emitivnoj ispovesti ovom režimskom listu otkrio je i to da se „nada da još uvek nije odrastao“, što mu, moglo bi se zaključiti, daje dobar alibi i za druga dezertiranja, i razne „dijagnoze“ kojima se koristio u ideološkom i političkom „presvlačenju“ sve u zavisnosti od trenutka.

Zato mnogi u ovom našem gradu, posebno kolege Milutina Petrovića, nisu preterano iznenađeni što je pre nekoliko dana po ko zna koji put dezertirao od časti i morala – ovog puta, ničim izazvan napao je svog nekadašnjeg profesora, reditelja Gorana Markovića.

„Nije postojao nikakav okidač za incident. Milutina Petrovića, mog bivšeg studenta, nisam video godinama, niti smo bili u bilo kakvom kontaktu. Dok sam sedeo u kafiću, samo mi je iznebuha prišao, uneo mi se u lice i opsovao me je. Potpuno bez razloga. Toliko sam bio u čudu zbog takvog načina ophođenja da nisam reagovao. Ćutao sam. Moj otac mu je 2000. godine igrao besplatno u filmu, i nije mi jasno šta se dogodilo. Jako mi je žao zbog njega, nisam ni naslućivao da može u to da se pretvori“, izjavio je Marković za Danas.

Ovo nasilništvo utoliko je degutantnije što je Marković 2018. vratio nagradu opštini Stari grad zbog smene Milutina Petrovića sa mesta v.d. upravnika KC „Parobrod“, jer je smatrao da je sprovedena na nedemokratski način.

Ali, možda je ono negde i razumljivo ako imamo na umu arsenal „dijagnoza“ kojima je ovih turbulentnih decenija žonglirao Milutin Petrović, sada lojalista režima, očigledno ne samo politički nego i vrednosno – on je napao Markovića samo dan nakon što ga je Aleksandar Vučić 15. februara ovenčao Sretenjskim ordenom drugog stepena, dokazujući da su „kritičari predsednika i njegovi lični zakleti neprijatelji“.

Milutin Petrović prošao kroz sve ideološke kuhinje i političke dresove

Ipak, ako se setimo da je ovaj urbani umetnik i „ljuti Dorćolac“, kako o sebi voli da govori, prošao kroz skoro sve ideološke „kuhinje“ i političke „dresove“ – da je bio i desničar, i levičar, i četnik, i marksista, i Jugosloven, i veliki Srbin, i LDP- ovac…, onda to što je danas lojalista, i u kumstvu sa Dragoslavom Bokanom, komandantom „Belih orlova“ ratnih 90-ih, verovatno i nije neko iznenađenje.

Neposredno posle pobede 5. oktobra, Petrović je, kao i svaki „mali od kužine“, ushićeno izjavljivao za B92: „Odlepio“ sam na Koštunicu“, a onda je u jednoj drugoj emisiji ove kuće emotivno i pokajnički priznao:

„Izvinio sam se, pošto sam potpuno omašio i za Slobu i za Šešelja i za Koštunicu, sad mogu da kažem da mi se strašno sviđa Đinđić“.

Ostao je upamćen i njegov „nadahnuti“ govor na predizbornoj konvenciji LDP-a, koji nas je zasmejavao u vreme najveće popularnosti ove stranke.

„Dragi prepuni Sava centre, poštovani prepuni balkonu, prepuni parteru, uvaženi prvi redovi sa zvanicama, mene LDP uvek podseća na jedan od mojih omiljenih filmova, „Džeronimo“…

Nakon što su Čeda J. i DS „zglajznuli“, Milutin Petrović je pred TV kamerama opet priznao svoju „naivnost“ i još jednu zabludu, i preporučio se novim pobednicima, ekipi SNS:

„Priča o demokratiji u koju sam uložio trideset godina života je dovela dotle da sam shvatio da su me sve vreme lagali oni za koje sam se borio. Mišljenja sam da je ovo ekstremno komplikovan trenutak. Moguće je da je to kako se ponaša naš predsednik, možda jedini dobar način kako bi se za moj interes neko ponašao,

To zvuči sumanuto, ali to što nam je uvek smetalo kod. njega, neka sposobnost da mulja, da priča, može biti da je to sad jedina stvar koja valja. Ima nekih ljudi koji tvrde da je to fantastično ponašanje, a ja nemam predlog za bolje“, ispovedao se Milutin.

O svojim kolegama, studentima Fakulteta dramskih umetnosti na kojem je on diplomirao, govorio je s radikalskim „zanosom“:

„Kada se desila blokada na FDU-u, uopšte nisam bio iznenađen. Film uvek pokaže ko si, čak i kada pokušavaš da sakriješ. Upravo su time pokazali kakav je to svet i ko su oni poslednjih 15 godina. Zato mislim da je ovo što se desilo možda i dobra stvar, jer će to možda i njima pomoći. Možda će sada shvatiti da ne mogu s jedne strane da kažu: ‘Prebili su nas na ulici’, a onda s druge strane prave akcione filmove u kojima neko nekome preti uz replike: ‘Gde mi je kokain? Pucaću ti u koleno’. Treba lepo da slože sve to i da saberu dva i dva“, objašnjavao je Milutin Petrović.

Dakle, „kad se sve lepo složi i kad se saberu dva i dva“, da li iko može da pomisli da je reditelju filma „Zemlja istine, ljubavi i slobode“, jednom od frontmena beogradskog art rok benda Heroji, ipak bilo malo nelagodno što je primio Sretenjsko „znamenje“ zajedno sa Anom Bekutom, Snežanom Đurišić, Živoradom Žikom Ajdačićem, v.d. direktorkom Pete beogradske gimnazije Dankom Nešović, protiv koje su učenici i profesori danima štrajkovali, i to za ćaci zasluge?

I najvažnije: da li se ovaj „ljuti Dorćolac“ i dezerter možda makar malo stidi što je napao velikog Gorana Markovića, odnosno, da li on uopšte ume da se stidi?

Milutin Petrović je rođen 1961, režirao je šest dugometražnih igranih filmova i gotovo sve vrste televizijskih formi, a od 2017. profesor je na beogradskom Unoverzitetu Metropolitan. Sa bivšom suprugom Snežanom Petrović ima dve ćerke.