kokan mladenovicFoto: Antonio Ahel/ATAImages

– U ovoj predstavi postoji nekoliko mesta gde niste sigurni, da li to govore izvođači u svoje ime kao pozorišni umetnici ili to govore njihovi likovi, to poigravanje sa identitetima i upotreba nekih istorijskih ličnosti je tu da bismo progovorili o svom vremenu, o poziciji umetnosti u odnosu na ovo i ono vreme, tom večitom sukobu između politike i umetnosti – rekao je reditelj Kokan Mladenović povodom beogradske premijere predstave „Bilo jednom na Brijunima“, koja je zakazana za 7. april u Bitef teatru.

Karte za premijeru i reprize predstave 8. i 12. aprila su već rasprodate, a na jučerašnjoj, veoma posećenoj konferenciji za novinare bili su, uslovno rečeno, rasprodati i glumci i glumice – Milan Marić, Branislav Trifunović, Tihana Lazović i Sanja Marković.

Komad je, kako se već dalo čuti, pošao od razglednice na kojoj su snimljeni bračni par Broz, Jovanka i Tito, i ikone Holivuda Elizabet Tejlor i Ričard Barton na Brijunima. Ta, jedna slika, je autorskoj ekipi otvorila svet u kojoj su progovorili o najrazličitijim pitanjima, a fokus je bio na onima koja se tiču identiteta – ko smo privatno, ko javno, i kako to izgleda ako ste političar ili političarka, glumica ili glumac?

– Radili smo na način koji stvarno mislim da je onakav kakav treba da se radi da bi pozorište bilo uzbudljivo – rekao je Kokan Mladenović. Govoreći o odnosu između politike i umetnosti, i vlasti i umetnosti Mladenović je podvukao da je potpuno prirodno stanje stvari da umetnost uvek bude opozicija vlasti.

– Vi znate da smo mi prirodna opozicija svakoj vlasti. Svaka umetnost, pa i pozorište počiva na tim apsolutnim vrednostima, pravde, ljubavi, morala, časti. Svaka vlast, bila ona i najdemokratskija, mora da ima mehanizme prinude, vojsku, policiju, tajnu policiju, samim tim smo mi prirodna opozicija svemu tome – poentirao je Mladenović.

Kokan Mladenović: Svaka umetnost je prirodna opozicija vlasti 1
Foto: Antonio Ahel/ATAImages

On je rekao da jedna linija u predstavi upravo govori o propitivanju tog odnosa vlasti i umetnosti u jednoj sjajnoj sceni u kojoj igraju Branislav Trifunović i Milan Marić , to jest Tito i Barton. Istražuje se i žensko pitanje u scenama Jovanke i Elizabete…

– Ona je napravila revoluciju u tretmanu žena na filmu. Na vrhuncu svoje karijere bila je najplaćenija glumica na svetu. Jako je držala do toga da položaj žena u svetu umetnosti mora da bude drugačije vrednovan. I ništa se nabolje nije promenilo, pa mi o tome moramo da govorimo i danas kroz naše predstave. Sve u svemu, za mene je sve ovo bio praznik pozorišta. Ja mislim da se tako živi u pozorištu, da se tako voli u pozorištu, gde se svim srcem radi nešto do čega nam je stalo – zaključio je Kokan Mladenović. 

Tihana Lazović koja u predstavi igra Elizabet Tejlor kaže da se kroz svoj lik bavila ženskim pitanjima, šta to znači biti žena, javna ličnost, glumica.

– idem iz sebe, sve likove tako nekako i radim. Meni je najzanimljivije, to i postavljamo u predstavi da Elizabet Tejlor koja je zaista imala impresivan život je zapravo uvek bila nekako u skandalu. Ima ta situacija gde su se ona i Ričard Barton zaljubili na snimanju filma „Kleopatra“. Oboje su tad bili u braku, međutim desila se afera, a mislim da je to i prvi put da je neka žena, javna ličnost imala aferu. I, naravno nije on napadan tada, nego ona, i to u Vatikanu, u tom katoličkom carstvu, koje je izdalo proglas u kome je nazvana bludnicom. Hteli su joj uzeti decu jer „kako jedna bludnica može biti majka?“, i tako dalje. To je bila moja polazna tačka, kao i da se stvari zapravo nisu puno ni promenile , a to je bilo pre 50 godina – konstatuje Tihana Lazovič.

Kokan Mladenović: Svaka umetnost je prirodna opozicija vlasti 2
Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Na opasku da su po nekim pitanjima stvari možda još i gore kada je reč očekivanjima koja se postavljaju pred žene, a pogotovo pred glumice uzvraća: „Tako je, mi moramo biti lepe, ne smemo imati mišljenje. etikete koje se lepe na nas su „luda, histerična, umišljena“, dok za muškarce, kolege nema takvih nalepnica. Oni su svoji, oni su simpatični, oni mogu biti debeli, mršavi, s bradom, niski, a mi žene moramo biti u okvirima standarda kako danas zamišljamo lepotu.“

Upitana da li kroz takvu vrstu teksta na sceni, ona kao glumica može da iskusi neku vrstu pročišćenja kaže: „Za mene to jeste terapija. Negde sam nešto ispričala i samim tim skinula neki teret sa sebe.“

Inspiracija i građa

Povod za susret dva bračna para 1971. godine i zajednički boravak na Brionima bilo je snimanje filma „Sutjeska“ u kojem je glavnu ulogu, maršala Tita igrao upravo Ričard Barton. Podaci o zajedničkom vremenu koji su proveli dva bračna para dostupni su kroz vrlo šture pisane i video tragove jugoslovenskih medija, biografske spise o životima četiri istorijske ličnosti, te u vidu kratkih crtica iz dnevnika Ričarda Bartona. Svi ovi materijali, kako je juče rečeno, poslužili su kao inspiracija i građa za predstavu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari