Otvaranje ove jedinstvene izložbe pod nazivom „Ikone moderne umetnosti“ u Fondaciji Luj Viton u Parizu odlagana je tri puta zbog pandemije. Ona je na kraju, na veliko oduševljenje obožavalaca umetnosti, ipak otvorena prošle jeseni. Bilo je planirano da traje do 22. februara ove godine, ali pošto je već 600.000 posetilaca videlo izložbu, odlučeno je da se ona produži za još nekoliko nedelja bez određenog datuma zatvaranja.
Ovo je drugi put da Fondacija Viton organizuje izložbu posvećenu ruskim kolekcionarima.
Prva, koja je održana 2016, bila je posvećena zbirci Sergeja Ščukina.
Postavku je tada posetilo preko milion ljudi.
Tu su se mogla videti remek-dela kao što su Matisov „Ples“ ili Moneov „Doručak na travi“.
Kolekcija Morozov, koja je trenutno izložena u Parizu, jedna je od najlepših na svetu.
Sačinjava je preko dve stotine slika, skulptura i fotografija najčuvenijih umetnika među kojima su Van Gog, Pikaso, Gogen, Renoar, Sezan, Matis, Bonar, Mone, Mane, Dega i drugi.
Ne treba zaboraviti ni ruske umetnike kao što su: Golovin, Gončarova, Korovin, Mačkov, Melnikov, Rjepin…
Ovaj događaj ima istorijski i emotivni karakter, jer je ovo prvi put da su posle Ruske revolucije sva ta dela prikazana zajedno u nekoj stranoj zemlji, baš onako kako je to bilo u kući braće Morozov.
Mihail i Ivan su rođeni 1870. i 1871. godine u Moskvi, u porodici koja se bavila proizvodnjom tekstila.
Svoju neverovatno bogatu kolekciju braća Morozov stvorili su zahvaljujući majci koja je volela slikarstvo i od malena ih usmeravala u tom pravcu.
Zbog toga je angažovala poznate ruske umetnike da njenim sinovima daju časove slikanja.
Još kao mladić Mihail je kupovao, po veoma povoljnim cenama, slike Gogena i Van Goga dok su još bili anonimni.
Nažalost, on je dobio infarkt i umro u 33. godini. Iako je tako kratko živeo, uspeo je da napravi pozamašnu kolekciju slika među kojima su remek-dela danas najčuvenijih slikara.
Njegov prefinjeni ukus mu je pomogao da za desetak godina skupi preko dve stotine dela francuskih i oko četiri stotine ruskih umetnika.
Ivan Morozov se nije bavio slikarstvom, ali se družio sa poznatim ruskim umetnicima, koji su ga savetovali pri kupovini slika, pa je tako nastavio da obogaćuje kolekciju svog preminulog brata.
I on je isto tako imao osećaj da izabere dela najboljih impresionista, postimpresionista, kubista i fovista.
Posebno se divio Polu Sezanu, čija je dela kupovao sa oduševljenjem i držao ih u „tajnoj prostoriji“ u svom stanu.
Nažalost, Oktobarska revolucija 1917. bila je pogubna za kolekciju braće Morozov.
Zbirka je nacionalizovana, a kuća i dela su zaplenjena i postala državno vlasništvo.
Ivan je sa svojom porodicom 1919. uspeo da pobegne iz Rusije u Švajcarsku.
Umro je samo dve godine posle toga.
U početku kuća Morozovih u kojoj se nalazio već veliki broj dela pretvorena je u Muzej moderne umetnosti i mogla se posećivati.
Tu čak dolaze i vojnici Crvene armije.
Ali, to se sve dešavalo dok se Staljin nije suprotstavio buržoaskoj kulturi sa Zapada.
Vrlo brzo francuska moderna umetnost je proglašena za “izopačenu”.
Staljin naređuje da se sva dela skinu sa zidova i unište.
Na svu sreću, ipak je odlučeno da se ona pošalju u Sibir, gde su bila decenijama sakrivena i gde je temperatura dostizala i do -40 stepeni Celzijusa!
Zbog te strašne hladnoće, mnoge slike su bile oštećene i zauvek izgubljene.
To je bio slučaj sa većinom Van Gogovih i Gogenovih dela, jer su zbog siromaštva autora, rađena lošim bojama i na veoma osetljivim podlogama.
Tek krajem pedesetih godina prošlog veka ova dela su bila ponovo izložena i to u tri ruska muzeja: u Galeriji Tretjakov i Puškinovom muzeju u Moskvi i u Ermitažu u Sankt Peterburgu.
Ovo je prvi put da su ti muzeji prihvatili da pozajme dela za neku izložbu u inostranstvu.
Istovremeno, Fondacija Viton sarađuje sa Muzejom Puškin i galerijom Tretjakov na jednom velikom projektu u vezi sa konzervacijom i restauracijom slika moderne francuske i ruske umetnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
