„Koriolan“ nije priča o ratu na ovim prostorima

Kaj Marcije Koriolan nije heroj, ni žrtva, a ni dželat. On je u isto vreme sve to zajedno, zbog čega sam sam u njegovom liku ostavio izvesnu dvosmislenost. Ni Šekspir dramom „Koriolan“ nije poslao jasnu poruku. To je čista tragedija u kojoj on ostavlja samo razmišljanje o tome kako je jadno biti čovek. Priča o Korilanu ne ostavlja puno nade. U njoj nema heroja, a sve druge teme – rat, borba za vlast, ostavljene su publici da o njima razmišlja – opisuje Fajns lik Koriolana, glavnog junaka njegovog istoimenog rediteljskog prvenca.



On je 2000. igrao Koriolana u pozorištu u Londonu i od tada je, prema sopstvenom priznanju, opsednut ovim komadom. Gaj Marcije je polumitski rimski vojskovođa. Nadimak Koriolan dobio osvajanjem volščanskog grada Corioli 493. godine pre Hrista. Prema Plutarhovim navodima, u Senatu bio zagovornik aristokratije i protivio se reformama u korist plebejaca. Kada je lažno optužen i osuđen za proneveru, prebegao je Volščanima i stao na čelo njihove vojske koja je krenula u opsadu Rima. Na molbe majke Venturije i žene Volumnije odustao je od osvajanja rodnog grada zbog čega su ga Volščani ubili.



Fajnsov „Korilan“ smešten je u sadašnje vreme i neimenovanu zemlju suočenu sa unutrašnjim nemirima i spoljnim napadima. Iako je film sniman prošlog proleća u Beogradu, reditelj tvrdi da „Koriolan“ nije priča o ratu na ovim prostorima, nego o građanskom ratu u urbanom okruženju koje se može vezati za bilo koje ratno žarište: Čečeniju, Avganistan…



– O „Korilanu“ sam razmišljao 10 godina. Na kraju, vođen instinktom, procenio sam da je najbolje da ga smestim u sadašnje vreme, kako bih Šekspirovu priču povezao sa savremenom publikom. Tu su naravno i finansijski razlozi. Teško bismo snimili ovaj film sa kostimima iz rimskog perioda. Iz istih razloga razmatrali smo mogućnost da film snimamo u Rumuniji, Hrvatskoj, Srbiji i BiH. Želeo sam glavni grad koji bi bio Rim iz priče. Beograd se činio najbolji za tu ‘ulogu’, kao moćan grad, čije ulice odišu istorijom – objasnio je Fajns juče na konferenciji za novinare u Centru „Sava“.



Iako kaže da je „teško režirati film i glumiti u njemu“, Fajns tvrdi da je uživao u poslu reditelja. Ima nove rediteljske planove, ali za sada ne želi da o njima govori. On se juče zahvalio državnim zvaničnicima Srbije, upravi i građanima Beograda i Pančeva na strpljenju i podršci, apelujući na ovdašnje nadležne vlasti da „uvedu poreske olakšice za snimanje filmova“, koje ni „Koriolan“ nije dobio. Fajns je naglasio da bi „voleo da u Srbiji nastavi kreativnu saradnju započetu radom na „Koriolanu“, jer je snimanje u Beogradu za njega „sjajno iskustvo“.



– Ovde sam upoznao mnogo sjajnih glumaca. Insistirao sam da u filmu igra srpska ekipa. Glumce sam odabrao na osnovu utiska. Radio sam sa fantastičnom ekipom – kaže Rejf Fajns, u čijem prvencu igraju, između ostalih, Slavko Štimac, Dragan Mićanović i Dušan Janjićijević.



„Koriolan“ je svetsku premijeru imao na nedavnom filmskom festivalu u Berlinu, gde je, prema Fajnsovoj oceni, „dobro primljen, što se osetilo i po ‘onoj posebnoj tišini’ posle projekcije“. U međunarodnu distribuciju trebalo da krene na jesen. Fajns iz Beograda u subotu odlazi u Holivud na dodelu Oskara.

U korak sa Oskarom

– Unapred rasprodata projekcija „Koriolana“ i više od 70 hiljada prodatih ulaznica pre početka Festa najbolje govore kako je filmska publika reagovala na ovogodišnji program pod zajedničkim nazivom „U kom si filmu“ – izjavio je juče na konferenciji za novinare u Centru „Sava“ Ivan Karl, selektor 39. Festa. Borislav Anđelić, umetnički direktor Festa, posebno je zadovoljan što će beogradska publika imati priliku da vidi filmove koji su nominovani za nagradu Oskar, čija se dodela ove godine poklapa sa Festom, na kome će u više programa biti prikazano 69 filmova.

Svečano otvaranje

Otvarajući 39. Fest Rejf Fajns pozdravio je publiku na srpskom jeziku. „Klasike“ filmske muzike i skečeve na svečanom otvaranju izveli su Sergej Trifunović i Marija Karan u pratnji Džez orkestra. Projekcije filmova na ovogodišnjem Festu održavaju se u Centru Sava, Dvorani kulturnog centra, Domu omladine i Muzeju jugoslovenske Kinoteke. Cene ulaznica su od 150 do 300 dinara.