Premijerom komada „Kosovski ciklus“ večeras u Domu kulture Gračanica Narodno pozorište Priština obeležava 77 godina rada

Istovremeno to će biti i početak jesenjeg dela sezone NPP na matičnoj sceni Doma kulture Gračanica koji je otvoren u septembru prvim gostovanjem ove pozorišne kuće u Beču sa njegovom najgledanijom predstavom „Ženidba“ povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Komad “Kosovski ciklus“ reditelj Nikola Zavišić najavio je kao „niz tragedija, komedija, izdaja i junaštva sastavljenih od reči, igre i pesme koje kroz ciklične prikaze govore o sudbini i identitetu Kosova i Metohije“.

-Mit, zavet, kletva… Toliko važnih motiva. Središnjih. Presudnih. Sudbinski definitivnih za nas. Sve to se krije iza trosložnog imena Kosovo. Troslog, trosloj, trostrukost svake vrste. I ova je predstava od toga sastavljena. Reč, igra, pesma. Zajedno. Na jednom mestu. U Kosovskom ciklusu. Ciklus. Periodičan niz ponavljajućih pojava. Ponavljajućih pojeva. Slojeva. Brojeva. Sedamdeset i sedam hiljada. Niz tragedija, komedija, inata, zlobe, izdaje, prodaje, zavisti, čestitosti, vernosti, junaštva, kukavičluka. Sve je tu. Sve što nas suštinski određuje. To je obred nalaženja sebe. Kad već niko drugi ne želi da nas nađe. Sve što ostaje jeste da nađemo sami sebe. Ponovo. Ciklično. Prvi put. Poslednji put – ističe Nikola Zavišić.

On u “Kosovskom ciklusu” potpisuje i montažu teksta i dizajn svetla. Kostimograf je Petra Fotez, muziku i dizajn zvuka uradili su Marko Ignjatović i Dušan Strajnić. Scenograf je Goran Stojčetović, a scenski pokret i koreografiju su rešili Tamara Pjević i Jakša Filipovac.

U predstavi igraju: Milica Burazer, Jelena Orlović, Tamara Tomanović, Anika Grujić, Đorđe Velimirović, Nikola Đorđević, Nikola Stanković, Nebojša Đorđević i Igor Filipović. Kao guslar se pojavljuje Dušan Strajnić Dukat.

Prva repriza “Kosovskog ciklusa” zakazana je za 9. oktobar u Domu kulture „Stari Kolašin“ u Zubinom Potoku.

Iako je osnovano 1946. u Prizrenu Narodno pozorište Priština svoj staž računa od preseljenja u Prištinu dve godine kasnije. Najveći teatar na KiM ime je menjao od Oblasnog, preko Pokrajinskog do Narodnog pozorišta u Prištini kako se zvanično zove od 1994, a koje je do 1999. bilo dvojezično sa Srpskom i Albanskom dramom.

Posle NATO bombardovanja SR Jugoslovije i uvođenja protektorata UN na KiM Srpska drama je izbačena iz Prištine. Pred publiku ponovo je izašla tek u zimu 2005. sa predstavom „Džika iz Džigolj“ Ivana Ivanovića. Odigrana je u Domu kulture u Gračanici u izvođenju glumca Miomira Radojkovića.

Za poslednje dve decenije NPP stvorilo je više od 20 predstava, iako se do nove stalne matične scene u Domu kulture Gračanca krajem 2014. selilo između Leposavića, Zvečana i Kosovske Mitrovice.

“Tokom tog perioda u našem pozorištu igrali smo domaće i strane klasike, a predstave su nam režirali najpoznatiji srpski reditelji. Izvodili smo ih u svim mogućim uslovima na KiM: od domova kulture, u portama manastira, školskim učionicama, dvorištima seoskih kuća… Svuda gde ima naše publike, želje i potrebe da nas vide i da nastupimo. Nastojimo da gostujemo i u pozorištima u drugim delovima Srbije, regionu i inostranstvu, da prikažemo što šire svoj rad. Za sve to vreme privremene vlasti na KiM proglašavaju nas za ilegalnu instituciju koja nema pravo da postoji u Pokrajini“, kažu u NPP.

Iako je srpska kultura, uz obrazovanje i zdravstvo jedan od tri resora koje aktuelna vlast u Srbiji još nije predala samoproglašenoj kosovskoj državi, o njenoj budućnosti, uključujući i jedino srpsko pozorište u južnoj pokrajini ćute sve tri strane – zvanični Beograd i Priština, zapadne diplomate koje su početkom septembra bili prvi „vesnici“ planirane integracije srpskog školstva u kosovski sistem. KPS za sada upada povremeno samo u srpske zdravstvene ustanove, još nije počela da ulazi u srpske škole i institucije kulture.

Osim što živi u kosovskoj neizvesnosti, sad je dovedeno u pitanje i gostovanje NPP planirano za 29. oktobar na sceni “Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu sa predstavom „To smo mi“, u režiji Olje Đorđević, jer je srpski ministar kulture Nikola Selaković, uz pomoć novog predsednka UO i uprave NP pod izgovorom loše protivpožarne zašite, zatvorio najveće beogradsko pozorište zbog podrške studetskom protestu u Srbiji.

Kako je ranije najavljeno, NPP trebalo bi da od 3. do 8. novembra učestvuje na 18. Međunarodnom festivalu pozorišta „Zlatna vila“ u Prijedoru, na kom gostuju pozorišne kuće iz Srbije, Hrvatske i RS.

Pozorišni rečnik

Pred večerašnju pozorišnu premijeru u holu Doma kulture u Gračanici najavljeno je otvaranje izložbe „Rodonačelnici srpskog teatra“ Milovana Zdravkovića i predstavljanje njegova knjige „Pozorišni rečnik“, u izdanju Zavoda za udžbenike.

Na više od 230 strana, uz veliki broj crno-belih i ilustracija u boji Milovan Zdravković opisuje i definiše pojmove iz svakodnevnog života na daskama koje život znače, uz kratke opise važnih činilaca i institucija koje direktno ili posredno utiču, ili su vezane za život pozorišta.

Reč je o više od 1.500 termina, uz adresar akademija i fakulteta dramskih umetnosti, pozorišta, pozorišnih festivala, novina i časopisa, pozorišnih muzeja, nagrada, saveza, udruženja i muzičkih institucija.