Kraljica Letisija: Španski jezik je divno sredstvo zavođenja

Među gradovima u kojima Institut Servantes radi je i Beograd. Španski javni servis RTVE je izvestio da na skupu učestvuje više od 70 direktora filijala ove institucije širom sveta, kao i članovi uprave. Prvom radnom sednicom, održanom u utorak, predsedavala je kraljica Letisija.

Na sastanku zatvorenom za javnost, kako je saopštio Institut Servantes, kraljica se zahvalila svim direktorima centara na njihovom radu „zato što i dalje veruju“ da španski jezik i kultura služe za razumevanje, slogu i komunikaciju. „U suštini, španski je divno sredstvo zavođenja“, dodala je kraljica Letisija.

Kraljica se takođe založila za to da se „nastavi sa skretanjem pažnje kako bi špansko društvo ostalo svesno šta znači institucija kao što je Servantes i šta sve radi u svetu za kulturu na španskom jeziku koja se stvara na sa obe strane Atlantika“. Održavanje ovakvih skupova internog karaktera obično ne beležimo, ali ovaj je zanimljiv po mnogo čemu. Čini se da ovoga puta Institut Servantes mora ponovo da se prestroji i nađe nove načine delovanja u svetu koji se brzo menja.

Direktor Instituta Servantes , inače jedan od najznačajnijih savremenih španskih pesnika Luis Garsija Montero, iskoristio je prethodni susret s novinarima da kritikuje to što se Evropa „ponizila i klekla pred milionerom koji veruje u zakon jačega“, i da izrazi zabrinutost zbog „mržnje prema hispanskom“ u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema njegovom mišljenju, „neophodno je“ da se Španija „ponovo okrene“ Latinskoj Americi i podsaharskoj Africi. Posebno u trenutnom kontekstu u kojem se nalazi španski jezik u SAD-u.

Garsija Montero misli da administracija Donalda Trampa širi suprematističku ideju koja španski pretvara u neprijatelja i „baca prezirni pogled na ljude hispanskih korena“. „Stvara se diskurs mržnje prema hispanskom elementu“, rekao je Garsija Montero, koji je čvrsto uveren da je aktuelno „ukidanje humanističkih studija“ u SAD-u povezano s činjenicom da „kultura stvara kritičku svest“.

Svojevremeno je Luis Garsija Montero u intervjuu za Danas podsetio i na činjenicu da živimo u dobu ogromne komercijalizacije.

„Komercijalizuju se pojmovi, kao recimo, pojam vremena. Zaista živimo u društvu koje je vreme pretvorilo u robu što se upotrebljava i baca. Svuda i stalno žurimo. Mislim da je jedini način da gledamo u budućnost zapravo da naučimo da poštujemo prošlost, odnosno da pamtimo prošlost. Ja sam pisac zato što mi je ostavljeno nasleđe Eshila, Euripida, Vergilija, Servantesa, Federika Garsije Lorke, Vaska Pope. Mislim da nam kultura i književnost pomažu da razumemo nasleđe prošlosti i da damo dostojne odgovore sadašnjosti. S druge strane, živimo u užurbanom vremenu koje hoće da izbriše sećanje i koje hoće sam život da pretvori u predmet koji se upotrebi i baci“, rekao je Garsija Montero Danasu.

Ove njegove reči izgovorene početkom 2024. pokazale su se proročkim, samo što je godinu dana kasnije stanje mnogo gore, a španski jezik i hispanska kultura plaćaju posledice globalizacije. Kad kulture koje se stvaraju na velikim jezicima bivaju marginalizovane, postavlja se pitanje šta će biti sa kulturama koje deluju na malim jezicima poput našeg.

Sastanak direktora Instituta Servantes prvi put se održava na Kanarskim ostrvima, mestu koje je značajno i zbog svog graničnog položaja. Ključno je, kako kaže Garsija Montero, a prenosi RTVE, prepoznati ulogu Španije i ostrva na migrantskim rutama, gde postoji „putovanje u oba smera i odnos koji prevazilazi reč ‘cayuco’ (drveni čamac)“. Kao primer je naveo otvaranje centara instituta u Senegalu, Mauritaniji i podružnicu u Angoli, području u kome Garsija Montero vidi „mnogo budućnosti koja će biti povezana s Kanarima“.

Takođe je rekao da „moramo da razmislimo“ o pojmu „sloboda“: njega zabrinjava to što „živimo u svetu koji traži novo značenje te reči: zakon jačega“. Pozvao je i na razmišljanje o reči „genocid“ i nazvao „sramotnim“ ono što se događa u Gazi. Predložio je i promišljanje o reči „mestizaje“ (mešanju rasa) nasuprot „sektaštvu zatvorenih identiteta“ i u korist razumevanja drugog i drugačijeg, bratstva i multilateralnosti, čime se, kako je rekao, Institut Servantes bavi.