Labudova pesma

U okruženju haosa, političkih morbidarija, strvinarskog ubijanja već ubijenog, protiče 2007.
Jadna i bedna 2007. (u originalu je pevao 87), da parafraziram Đorđa Balaševića.
Niko, ili gotovo niko da se seti 1967. A baš na današnji dan (ovaj tekst pisan je juče) izašla je ploča koja je promenila celu istoriju rokenrola. „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band“. Masterpeace, remek-delo, kamen međaš, kako li sve nije nazivana. S razlogom. Teoretičari, samo, nikako da ploču (snimana je više od četiri meseca, koje je Džordž Martin nazvao „najkreativnijih 129 dana u istoriji rokenrola“) smeste u kontekst onoga što se s Bitlsima događalo dve godine ranije.
Prvo nastao album „Rubber Soul“ (1965) koji je predstavljao nešto sasvim novo od dotadašnjeg „je, je zvuka“. Niz pesma među kojima je jedna (In my Life) proglašena za najbolju pesmu Bitlsa ikad.
Onda su shvatili da se više ne može i s takvim pesmama i s iznurujućim koncertima na kojima niti svirači, niti slušači, ne čuju šta se svira. „Je, je“ je i dalje bio u modi među obožavaocima. Bitlsi su prestali da im se klanjaju (čitaj sviraju uživo) i krenuli u dobijanje novih poštovalaca.
Tako je stvoren „Revolver“. Opet po nekima, najbolji album Bitlsa. Šta posle, pitali su se mudraci.
Posle je došao 1. jun 1967. I, „Sgt Pepper“. Na stranu da ostavimo to što ploča nije izgledala onako kako su momci želeli (Harison rekao da kad je čuo finalnu verziju pomislio da to nije ono što su oni svirali; eto nama zabave da slušamo kolekcionarske primerke u mono snimku, sa drukčijim rasporedom pesama) ali zaokružena je trilogija koja ih je odvela „s one strane rokenrola“. Koja je promenila rokenrol, promenila istoriju, promenila slušanje muzike. Ništa više neće biti isto
To je veličina te tri ploče, čiji je „Sgt Pepper“ samo kruna.
A, šta je s Bitlsima? Bila je to njihova labudova pesma. Iz mora prosečnog, nedostojnog njihovog opusa čak, izdvojio se samo takozvani beli album. Ali, to više nisu bili Bitlsi. Bili su to samo Pol, Džon, Džordž i Ringo.