Lena Bogdanović: Okupili smo se da prizovemo savest zaposlenih u RTS-u, ali su oni ostali gluvi – i dalje ne izveštavaju da jedna majka, Dijana Hrka, štrajkuje glađu

– Zakon je vrlo jasan – javni servis nije privatna firma nijedne vlasti, izveštavanje o događajima u zemlji ne može da se odvija po političkoj direktivi ili privatnom nahođenju urednika i zaposlenih u RTS -u. Mi smo otišli pred njihova vrata da im ukažemo da oni ćutanjem o Dijani Hrki krše zakon i profesionalni kodeks, i da će jednog dana morati da odgovaraju za to, a taj dan, kako nam se čini, ipak nije daleko – objašnjava Bogdanović.

Prema njenim rečima, zaprepašćujuće je toliko odsustvo profesionalnog morala i ljudskosti prema majci koja godinu dana traži pravdu za poginulog sina za čiju je smrt odgovorna vlast, ali da se, s druge strane, to negde i „uklapa“ sa onim što je javni servis danas.

– Već trinaest godina javni servis nije u službi istine i interesa svih građana, nego je promoter i poluga ovog režima, a od pada nadstrešnice u Novom Sadu, studentskih i građanskih protesta, postao je „gvozdena pesnica“ za lobotomiju. Tačnije, javni servis, iliti RTS, saučesnik je vlasti u obmanama, poništavanju zakona, nasilju nad svima koji nisu „lojalni“ ovom kriminalu.

Saučesnik je i u ogromnom beščašću s kojom se prikriva istina o izginuću šesnaestoro ljudi na novosadskoj Železničkoj stanici, čak i o njihovom pomenu 1. novembra, a sada i o Dijani Hrki.

Mi smo se okupili da prizovemo savest, ljudskost i saosećanje zaposlenih u RTS-u, pošto očigledno nisu „primetili“, i ne smatraju važnim da treba da izveštavaju da jedna majka, samo nekoliko koraka od njih, štrajkuje glađu. Nažalost, njihova savest je ostala gluva na naš glas – ističe Lena Bogdanović.

Podsećanja radi, sinoć je glumac Marko Grabež, u ime mnogobrojnih umetnika, ispred zgrade u Takovskoj ulici pročitao novinarima saopštenje koje su poslali javnom servisu, ali ga on nije emitovao niti su dobili bilo kakav odgovor.

„Štrajk glađu Dijane Hrke, koja već godinu dana traži pravdu za poginulog sina ispod nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, događa se na 100 metara od javnog servisa svih građana Srbije, ali on o tome ne izveštava. RTS – naše pravo da znamo sve, sada znamo i šta ćemo uraditi?“, istaknuto je, između ostalog, u ovom tekstu.

Među okupljenima su bili Miodrag Tabački, Branka Katić, Bojan Vuletić, Tanja Mandić Rigonat, Jelena Mijović, Tamara Dragičević, Željko Hubač, Ivan Mihailović, Paulina Manov, Goran Jevtić, Lena Bogdanović, Hana Selimović, Bojan Dimitrijević, Jelena Stupjanin, Nina Nešković, Andrija Milošević, Aleksandra Tomić, Katarina Marković…, i drugi brojni kulturni radnici.

Posle saopštenja koje je pročitao Marko Grabež, i uz poruku „Dijana nije sama. Njena borba je simbol borbe svakog čoveka koji traži dostojanstvo i istinu“, oni su se uputili ka šatoru Dijane Hrke na uglu Takovske, i lično joj izrazili reči divljenja i podrške.

Zahtevi Dijane Hrke  

Da bi prekinula štrajk glađu koji je započela 2. novembra, Dijana Hrka je predsedniku i vlastima postavila četiri zahteva:

– Da nadležni organi saslušaju i pritvore sve osobe osumnjičene za pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, kako bi, kako kaže, „konačno krenula suđenja“, a ne da odgovaraju samo 13 prvobitno optuženih

– Da se sprovede potpuna istraga – da nadležne institucije, tužilaštvo i policija, „moraju da rade svoj posao i utvrde ko je ubio njeno dete i ostalih 15 ljudi“, i da odgovorni budu procesuirani

– Da se „oslobode svi protivpravno pritvoreni studenti“ koji su uhapšeni tokom protesta

– Da predsednik Srbije što pre raspiše vanredne parlamentarne izbore