Posle završetka 66. filmskog festivala u Kanu bilo je dosta hvale za ovogodišnju selekciju ostvarenja, ali i za osvajača Zlatne palme – „Adelin život“, lezbijsku romansu koja je sve iznenadila grafičkim prikazom seksa. Međutim, postoji jedna i te kako bitna osoba koja ima problema sa ovim ostvarenjem reditelja Abdelatifa Kešiša – sama autorka.
Džuli Marou, autorka grafičke novele na kojoj je zasnovan scenario, otkrila je na svom blogu da nije želela da bude uključena u rad na filmu i da je pustila Kešiša da ispriča priču onako kako je on želeo. Zapravo, kaže ona, reditelj je većinu stvari uradio kako treba. Ona sa kojim Marouova ima problem su scene seksa. Ne sa eksplicitnošću, već sa – nedostatkom autentičnosti.
„Smatram da Kešiš i ja imamo kontradiktoran estetski pristup. Izbor kako će snimiti scene seksa je koherentan sa ostatkom njegove kreacije. Naravno, to mi se čini dalekim od mog načina stvaranja i prezentacije, ali bilo bi glupo da odbijam nešto samo zato što je različito od moje vizije. To sam ja kao pisac. E, sad, kao lezbijka… Čini mi se da je ono što je falilo na setu – lezbijke. Ne znam ko je reditelju i glumicama (koje su sve strejt) bio izvor informacija, ali ja nikada nisam bila konsultovana. Možda im je neko rukama pokazivao moguće poze ili im prikazao porniće sa takozvanim ‘lezbijkama’. Zato što, sem par pasaža, to nikako nije lezbijski seks, već nešto što se pretvara u pornografiju i što mi se nije svidelo. Naročito kada, usred sale, svi počinju da se kikoću. Heteroseksualci su se smejali jer to ne shvataju i njima je scena smešna. Gejevi i kvirovi su se smejali jer nije ubedljivo. A jedini koji se nisu smejali su potencijalni gejovi koji su parili oči na svojim fantazijama na ekranu“, napisala je Džuli Marlou i dodala da kao lezbijka i feministkinja ne može da prihvati Kešišov pristup tim temama, ali i da je to samo njeno stanovište.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
