Ljubiša Jovanović: Borba inicijative Kultura u blokadi je apsolutno neophodna, da više ne trpimo ovo poniženje i bezobzirnost vlasti

Prema rečima Jovanovića, on iz zdravstvenih razloga sinoć nije mogao da bude na protestu ispred Ministarstva kulture, ali stoji uz ovu borbu i može da potpiše sve zahteve koje je uputila Kultura u blokadi.

– Moglo bi da se kaže da je kultura na repu i celog našeg društva, bez obzira što su kuturne manifestacije i umetnički događaji posećeni, a to je jedan mali krug ljudi koji kroz umetnost traže osnaživanje svog duha. Ali, u svakodnevici koju živimo umetnici i kulturni radnici su ugroženi celokupnim stanjem u društvu, i skandalozan je i ponižavajući odnos države prema nama – objašnjava Jovanović.

Podsećanja radi, na tešku situaciju u kulturi javno su među prvima ukazali muzičari Beogradske filharmonije još februara 2024, kada su pred početak koncerta na sceni pročitali apel Ministarstvu kulture i državi zbog loših uslova u kojima se orkestar nalazi. Mesec dana kasnije, koncert na Kolarcu pod dirigentskom palicom Hauarda Grifitsa započeli su svirajući u specijalnim dresovima, a slavni maestro je skrenuo pažnju publici i našem Ministarstvu kulture na egzistencijalne probleme naših muzičara:

“Hvala što podržavate ovaj izuzetan orkestar, jedan od najboljih s kojim nastupam. Ali, ovi sjajni muzičari su jedan od najlošije plaćenih orkestara u Evropi – a to nikako ne zaslužuju. Oni zaslužuju mnogo, mnogo više“, apelovao je Grifits.

Usledili su i drugi apeli i akcije – tri nedelje za redom filharmoničari su svirali ispred zgrade Ministarstva kulture ne bi li probudili uspavane institucije, a od svih zahteva koje su postavili jedino su dobili – nova koncertna odela! Stogodišnjicu postojanja BF obeležili su kao orkestarski muzičari sa najmanjim platama u ovom regionu!

– Kultura je jako zapostavljena, primera radi, vrhunski muzičari koji su Beogradsku filharmoniju proslavili u svetu, u sva tri orkestra, imaju plate koje su daleko ispod proseka u Srbiji, za koji od naše vlasti čujemo da je sto hiljada dinara i više. Ko oseća taj prosek? Mi ga ne osećamo, a radi se o ljudima koji su se školovali minimum petnaest godina, za gudače je to sedamnaest godina, da bi došli do master diplome, da bi došli do mogućnosti da rade i u orkestrima i u školama.

Ali, za naše plate, poboljšanje uslova rada,  za izgradnju Filharmonije i zgradu Opere država nema para, ali ima milione evra za nacionalni stadion, i za stadione po unutrašnjosti Srbije koji su napravljeni za ogromne pare, a na njima nema ni ko da igra, jer nema ni timova – objašnjava.

Jovanović komentariše i izdvajanje para za Expo koji u Beogradu nije Svetska izložba, ona se održava ove godine u Japanu, a ovde će 2027. biti njeno manje izdanje, Međunarodna specijalizovana izložba, ali će, kako čujemo, više koštati nego što je Francusku prošle godine koštala kompletna organizacija Olimijskih igara!

Tako doživljavamo, kako objašnjava, da će se, recimo, zgrada Opere u Prištini, na kojoj uskoro počinju radovi, izgraditi pre zgrada Opere u Beogradu i Beogradske filharminije.

– Cela ova situacija je neizdržljiva, i potpuno su razumljivi frustracija, nezadovoljstvo i ta tuga umetnika, naročito onih sa nezavisne scene, kao i radnika u kulturi. Ta udružena i solidarna borba koju je pokrenula nezavisna inicijativa Kultura u blokadi apsolutno je neophodna, iako je trebalo da svi krenemo mnogo godina ranije, svim legitimnim sredstvima, da ne trpimo toliko dugo ovo poniženje i bezobzirnost vlasti.

Sada smo se svi probudili zahvaljujući ovim veličanstvenim studentima koji nas zadivljuju iz dana u dan. Mislim da je poslednji čas da se izborimo da i društvo u celini razume šta je kultura, i pre svega, šta je uređena demokratska država u kojoj funkcionišu zakoni, institucije, odgovornost vlasti, sloboda medija, sistemi vrednosti – ističe profesor i filharmoničar Ljubiša Jovanović.