Mandić Rigonat: Nije ugroženo samo Narodno pozorište, ugrožena je kultura u Srbiji

Na današnji 157. rođendan pozorišta kaže da je ono zatvoreno – zbog slobode. „Ovo je tragičan trenutak, ali nadam se da smo mi deca Branislava Nušića, da imamo hrabrost i vitalnost duha“, dodaje za N1.

Pre 157 godina osnovano je Narodno pozorište u Beogradu. Svake godine na današnji dan bila bi upriličena svečana ceremonija uz dodelu nagrada zaslužnim članovima. Međutim, više od dva meseca, odlukom Ministarstva kulture i uprave pozorišta, vrata ove ustanove su zatvorena.

Tatjana Mandić Rigonat je podsetila da je osnivač Mihailo Obrenović, za koga je rekla da je bio vizionar koji je znao da se srpska kultura može uzdizati i putevima pozorišta.

„U istoriji Narodnog pozorišta postoje dani srama, ali i dani slavlja. Ovo je taj istorijski trenutak kada prisustujemo nečemu što je zaista strašno, a to je urušavanje ove institucije, koja nam je poverena od predaka da je čuvamo i uzdižemo ka pozorišnim umetničkim visinama. Zgrada je zatvorena i nema programa. Podsetiću vas da je Narodno pozorište gorelo i 2012. ali program nije bio obustavljen“, navela je rediteljka podsećajući da je gorela Velika scena, pa je premijera „Antigone“ Jagoša Markovića održana u JDP, dok su se sve predstave na Sceni Raša Plaović igrale.

Ističe da se zna da je ono zatvoreno ne iz protivpožarnih razloga jer je komisija koja je radila uviđaj 12. septembra preporučila da se u roku od 45 dana te nepravilnosti isprave, i da su jedino oni iz MUP-a mogli da izdaju naređenje da se zatvori da je bilo urgentno.

Podseća da su se i posle tog 12. septembra na Velikoj sceni održavali programi sa stotinama ljudi – proslava Dana srpske zastave i jedinstva, dodela Nagrade braće Karić, omaž Radomiru Mihajloviću Točku…

„Ono što je istina je da je ovo pozorište zatvoreno zbog nas, zbog slobode“, rekla je i podsetila na nasrtaje na studente i profesore FDU i fizičko nasilje pre tačno godinu dana, a i kasnije.

Od 1. novembra pa nadalje, umetnici u Srbiji dali su podršku zahtevima za istinom, pravdom i slobodom odnosno da se otkrije ko je odgovoran za zločin i korupciju u Novom Sadu, dodala je.

„Zbog te podrške koju smo iskazivali na sceni na različite načine – gestovima, našim proglasima, zahtevima da Dragoslav Bokan bude smenjen sa mesta predsednika UO, jer to je zaista nedopustivo… Tražili smo i smenu njegovu, kompletne uprave, ministra kulture… Naši zahtevi nisu ispunjeni, danas ćemo obeležiti ovaj nama važan datum – jer vidimo da ovoj zemlji kultura nije važna. To vidimo po budžetu, to vidimo po nasrtaju na kulturna dobra, po Generalštabu, što je Narodno pozorište zatvoreno ovako drugo, što je srušen repertoar. Narodno pozorište – to smo mi i ova velika borba s puno želje da dignemo iz pepela ovu kuću koju volimo“, naglasila je sagovornica N1.

Mandić Rigonat kaže da je reportoar koji je usvojio Upravni odbor problematičan. Priča se nešto da ćemo zaigrati nešto od 1. decembra, ali ja pričam o suštini, ne o formi – jedno pozorište čini njegov repertoar, navodi rediteljka i naglašava da kada se zatvara – mora da se ima strategija njegovog opstanka.

„Da je ovo bilo zaista planirano s pravim motivima i razlozima, uprava bi obezbedila scenu na kojoj bi se odvijao pozorišni život u punom kapacitetu i gostovanja širom Srbije i regiona… Međutim, to je sve bilo ad hok, sve je učinjeno, sve je zatvoreno na dan – kada smo se oglasili štrajkom upozorenja, koji ne utiče na publiku. To je samo oblik protesta i mi smo tim štrajkom upozorenja 3. oktobra zatražili smenu ove uprave. V.D. uprava je zloupotrebila tu svoju poziciju i nas, koji smo tražili da budu smenjeni, lišila je mogućnosti igranja u Narodnom pozorištu. Dramaturgija ovoga što se dešava u Narodnom pozorištu je jasna, i neko će morati da odgovara zbog štete koja je naneta u umetničkom, kulturnom smislu i finansijskom“, naglasila je rediteljka.

Oseća se, kaže, i tužno i buntovno, ali da se ne miri sa ovom situacijom. Ne miri se, dodaje, ni sa pozicijom da je nepoželjna u Narodnom pozorištu i da je izgnana sa repertoara za budućnost, jer je uprava odlučila da ne radi predstavu koja je bila planirana za jesen 2026.

„U ovoj kući postoje zabranjeni umetnici, jedan od tih umetnika sam ja. Dakle, ja imam svoju ličnu priču, ali od te moje lične priče je mnogo važnija šira priča, kontekst u kojem se ovo dešava – nije ugroženo samo Narodno pozorište, ugrožena je kultura u Srbiji, ugrožen je čitav koncept razvoja kulture, savremeno stvaralaštvo, naša tradicija u smislu očuvanja kulturne baštine… Pa molim vas, ako neko namerava da skine zaštitu sa čitavog kvarta u kom se nalazi 15 zaštićenih objekata kulture, pa o čemu onda pričamo. Nekom može da padne na pamet – pa, daj da rušimo Narodno“, navela je.

Rekla je da je ovo tragičan trenutak, ali da se nada „da smo deca Branislava Nušića, da imamo hrabrost i vitalnost duha“ i da znamo ko su naši umetnički preci i kuda nas vode naši budući umetnički putevi.

„To sigurno nije u saglasju sa ljudima koji su sada na čelu ove kuće i koji su istorijska i politička greška“, zaključila je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat.