margaret atvudFoto: Laura Proctor / Zuma Press / Profimedia

Slavna kanadska autorka Margaret Atvud reagovala je nakon što se njen nagrađivani distopijski roman „Sluškinjina priča“ našao među više od 200 naslova uklonjenih iz školskih biblioteka u kanadskoj pokrajini Alberti, prema novim pravilima njihovog ministarstva obrazovanja.

Naime, u julu je naloženo da se do 1. oktobra iz biblioteka izbace „materijali koji sadrže eksplicitne seksualne sadržaje“, prenosi tportal.hr.

Margaret Atvud je na X-u ironično komentarisala: „Nabavite svoj primerak pre nego što krenu s javnim spaljivanjem knjiga“, a zatim objavila i novu kratku priču koja satirički prikazuje cenzuru na delu.

Priča opisuje „dvoje jako, jako dobre dece“, Džona i Meri, koji nikada nisu imali fiziološke potrebe niti tinejdžerske probleme, a na kraju su „proizveli petoro savršene dece a da nikada nisu imali seks“.

Umesto hrišćanskog milosrđa, praktikovali su „sebični i grabljivi kapitalizam“. Atvud se narugala i premijerki Alberte Danijel Smit, napisavši da je Sluškinjina priča „postala stvarnost i Danijel Smit se našla s lepom novom plavom haljinom, ali bez posla“, aludirajući na odeću žena iz romana i političarkinu podršku novim merama.

Ironija je tim veća jer je Atvud već 1985. u „Sluškinjinoj priči“ predvidela upravo svet u kojem političke vlasti diktiraju šta je dozvoljeno čitati, gledati ili govoriti.

Roman je stekao status globalne metafore za kontrolu nad slobodom i ženama, a danas se ponovo našao na spisku nepoželjnih naslova.

Popis knjiga koje su se našle pod zabranom uključuje i klasike poput „Znam zašto ptica u kavezu peva“ Maje Anđelu, Orvelovu „1984.“, „Boju purpura“ Alis Voker, te „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija.

Kanadska udruženja bibliotekara i nastavnici osudili su odluku, upozoravajući da se deci i mladima uskraćuje pravo na kritičko mišljenje i pristup različitim perspektivama.

Bibliotekarska udruženja u Kanadi izrazila su zabrinutost, naglašavajući da se zabranama deci i mladima uskraćuje pravo na raznoliku literaturu i slobodu kritičkog mišljenja.

Premijerka Danijel Smit, čelnica Ujedinjene konzervativne stranke (UCP), naknadno je ublažila stav, rekavši da su školske vlasti u Edmontonu „otišle predaleko“ u tumačenju uputstava i da će pokrajinska vlada revidirati smernice.

Kritičari, međutim, smatraju da je zabrana deo šire kulturne bitke koju konzervativna politika u Alberti vodi protiv progresivnih inicijativa u obrazovanju, posebno onih vezanih za polno i zdravstveno vaspitanje.

Alberta se tako pridružila širem trendu zabrana knjiga u Severnoj Americi, gde su poslednjih godina na udaru najčešće dela koja se bave pitanjima rase, seksualnosti i rodnog identiteta.

U SAD-u su tako s popisa školskih lektira uklanjana dela Toni Morison, a pojedine savezne države zabranile su čak i stripove o superheroјima s LGBTQ+ likovima ili popularne romane poput Harija Potera.

Za Margaret Atvud, čija se književnost već decenijama bavi upravo opasnostima cenzure i autoritarizma, ovakav razvoj događaja očigledno je nova potvrda da njena distopija ne ostaje samo fikcija već se i dalje prepoznatljivo pretače u stvarnost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

margaret atvudzabrana knjiga

Komentari


Ostali komentari (1)