Maša Dakić o nagradi „Miloš Žutić“: Srećna sam, ali je ovaj trenutak gotovo neprimeren da se priča o takvim stvarima

Glumica Maša Dakić za N1 kaže da je pre svega ponosna.

„Miloš Žutić je neverovatan, autentični lik naše i pozorišne scene, ali i gledali smo ga u tolikim filmovima i serijama. Posebno sam ponosna što mogu da budem u grupi ljudi sa kojima sam bila u mogućnosti da igram na sceni i gledam njihove reakcije. Srećna sam, ponosna, neverovatno mi je drago, veliku čast imam da mogu da budem u tom društvu, ali mi je isto tako ovaj trenutak gotovo neprimeren da se priča o ovakvim stvarima, da se ja sad radujem ovako nečemu, držim se za slamku što nagrada pripada jednoj predstavi koja je aktivistička i nosi u sebi borbu, pa mi je lakše da pričam o tome, prihvatim tu nagradu na način na koji bi u nekom drugom trenutku mi više pripadao, jedan klobuh emocija“, kaže ona.

Ističe da je ova predstava sama po sebi za nju već prekretnica.

„Kad pričaš sa kolegama, toliko često se dešava da kad neko dobije nagradu, tad nastane pauza, ko zna iz kog razloga. Prekretnica je sama po sebi, jer je to jedan poduhvat bio, ne samo naučiti tekst. Jedan konglomerat ljudi oko mene koji se bavio time da ja to izgovorim. Jedna vrlo energična monodrama, gde ja ovim tempom sat i 40 minuta iznosim neke stvari koje su nešto vrlo stručno, pravosudni sistem, floskule i rečenice koje ja ne izgovaram, za mene vrlo strani načini komunikacije, izazovno u tom smislu“, kaže ona.

Kako kaže, povodom nagrade je poslala poruku spisateljici Suzi Miler.

„Koja je ovaj komad plasirala u celom svetu, komad koji se igra na Brodveju, najvećim svetskim scenama, bukvalno celom svetu. Univerzalna tema, poslala sam joj kako osim što je omogućila jednu platformu na ovako važnu temu, koja još danas ima, ako je moguće, i veći značaj, jer ono što se dešava na ulici ispred Skupštine je takođe jedno zlostavljanje žena. Zahvalila sam joj se što je omogućila tako jedan tekst, ali i platformu za glumice širom sveta da zaista ispitaju svoje granice, jako veliki broj glumica koji je odigrao ovo je u svojim zemljama dobio prestižne nagrade“, kaže ona.

Objasnila je i šta znači naziv predstave – Prima facie.

„Prevedeno najbanalnije znači – na prvi pogled. U tom pravosudnom sistemu to znači da kad imate neki slučaj koji na prvi pogled je rešiv, ali… Jedno je pravda, a drugo pravo, vrlo se nalazimo u delikatnoj situaciji, to je ono što se nama dešava. Ova predstava je, između ostalog, jedna vrsta podrške i divljenja izdržljivosti svim ženama koje su prijavile nasilje, eto i mojim koleginicama, koje u ovom momentu prolaze kroz jednu situaciju gde je pitanje šta će s tim slučajem biti. U tom tekstu postoji rečenica ne postoji prava istina, postoji samo pravna istina i ti se onda suočavaš sa tom pravnom istinom koju je teško ponekad prihvatiti, teško se sa njom boriti. Imamo trenutno slučaj koji je vrlo veliki, koji direktno sistem usporava“, kaže Maša Dakić.

Otkriva da je, radeći na ovoj predstavi, prošla kroz mnoge promene.

„Od nekih najličnijih promena, tipa da sam radeći na ovom komadu dostigla neki malo veći nivo samopouzdanja, do toga da sam osetila veći nivo ženstvenosti, koji možda nisam osvojila pre toga u životu. Kroz ovaj komad sam sazrela na razne načine, doživela neverovatne socijalne pobede u smislu da ljudi koji su radili na ovom komadu sa mnom i koji su jednaki učesnici u ovome, počevši od rediteljke, kostimografa, scenografa, koreografa, to su ljudi koji su meni na tom komadu dok smo radili, imali smo malo vremena, Anja je to u rekordnom roku izrežirala, pokazali su mi šta znači strpljenje, praštanje, da su u izdignutim situacijama gde je nervoza velika, ne samo bili uz mene, nego posle tih takvih situacija u kojima se nisam pokazala u najboljem svetlu, ostali i postali moji prijatelji. Bilo je stresno, bila sam i producent“, kaže ona.

Ističe da je za publiku i naše okruženje mnogo važnije da je učestvovao veliki broj stručnjaka iz pravosuđa.

„Vrlo širokogrudo u svemu tome, govorili o tome posle predstava, kako ih inspiriše taj komad“, kaže ona i dodaje da se igra u Bitef teatru.

Govorila je i o narednim projektima i planovima.

„Ja sam sad ovde i igram ovu predstavu, to iziskuje od mene dosta energije i sad sam na to fokusirana. Što se tiče sledećih stvari, imam tako neke ideje šta bih volela. Moj brat je igrom slučaja u sličnom poslu, volela bih sa njim nešto da uradim, imamo ideju o nečemu potpuno drugačijem, neka porodična serija ili film, razvijamo sad to, imamo neki komad koji se bavi time, nas je četvoro dece u porodici, to je uvek strašno dinamično, dramatično, smatramo da imamo dosta inspiracije da crpimo odatle. Ovaj komad je bio nešto što je mene do te mere zgrabilo, da ako ću nešto sada da počinjem ponovo, mora da bude nešto u šta ću da verujem 1.000 posto, moram ponovo da se zaljubim u nešto kao što sam se zaljubila u ovaj tekst“, navodi ona i dodaje da je zahvalna i publici i sponzorima.