Mehanizmi odstranjivanja „Drugih” iz društva: Holokaust nasleđe fašizma „Anatomija isključivanja” u kragujevačkom Spomen parku

Koautori progama su dr Predrag Krstić i Marko Terzić.

Obaveza čovečanstva da uči iz prošlosti raste proporcionalno opadanju odgovornosti onih koji uvode svet u ratove, razaranja, stradanja, uključujući i monsturozne zločine nad civilima. Ali ta i takva obaveza učenja iz Holokausta kao istorijske paradigme genocida i užasnih masovnih zločina, kontinuirano i nepredvidivo generiše specifične izazove, te etičke i druge dileme koje nastaju iz/u praksi memorijalizacije, ističu organizatori skupa.

Po njihovoj najavi ovogodišnji fokus programa je na isključivanju kao mehanizmu pripremanja da se pojedinci ili grupe ljudi trajno odstrane iz nekog društva, na primeru užasa koji su se ne tako davno dešavali gde god da je dopirala moć Trećeg Rajha.

„Ovogodišnji skup Holokaust: nasleđe fašizma posvećen je nastojanju da se prikaže i protumači mehanizam, ili mehanizmi, na osnovu kojih je Treći Rajh prepoznavao i diskriminisao one druge koji nisu odgovarali njegovoj slici poželjnog ili uopšte čoveka dostojnog života. Bilo da je reč o rasno degradiranim, ideološki ili seksualno ’pogrešno’ orijentisanim, ’profesionalnim kriminalcima’, ’asocijalinima’ ili ’lenjima’, duševnim bolesnicima, beskućnicima ili prosjacima, pacifistima i emigrantima ili alkoholičarima i prostitutkama, svi oni nisu bili dostojni, u boljem slučaju, postojanja u javnom prostoru uzorne države, a u gorem, na licu sveta”, pojašnjavaju autori koncept ovogodišnjeg skupa „Holokaust: nasleđe fašizma”.

Za sve njih je postojala posebna oznaka u vidu trougla izrađenog od tkanina različitih boja, koji su se kačili na jakne ili pantalone zatvorenika u logorima i na taj način olakšavali čuvarima njihovo raspoznavanje i odgovarajuće postupanje. Ta brižljiva kategorizacija svedoči o volji za preciznim određenjem granica onih koji zaslužuju da žive i onih „Drugih”. Potonji podležu isprva teorijskoj osudi, a onda i običajnim, pa potom i pravno organizovanim državnim progonima, navode oni.

Koju potrebu su takva ekskluzivistička ophođenja zadovoljavala i koju, možda, i danas zadovoljava? Ko i na osnovu čega je odlučivao, i odlučuje, u igri društvenog uključivanja i isključivanja? Kakva se opravdanja mogu ponuditi, i kakva su nuđena, za diskvalifikovanje čitavih socijalnih grupa? I kakvo je moguće teorijsko osporavanje takvih činova, a kakva tek moguća praktična odbrana od njih? Na sva ta i pitanja skopčana sa njima pokušaćemo da odgovorimo kroz tri predavanja, jednu raspravu, jedan školski čas i jednu ispovest nekoga ko je bio žrtva te fanatično dosledne i pogubne logike isključenja…,

– Ideja programa „Holokaust: nasleđe fašizma” je da se tema Holokausta ne tretira ako kontent, kao tek običan pomen koji je adekvatan društvenim normama, ali koji na žalost najčešće ne ostavlja duboke tragove i mnoge ustvari ne stimuliše da misle, jer je eto prošlo više od 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, kaže za Danas istoričar Marko Terzić, viši kustos Muzeja „21.oktobar” i koautor (zajedno sa dr Predragom Krstićem) ovog programa.

Oni, nasuprot protokolarnih obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, a koje su naravno potrebne, žele i nešto više.

– Upravo da to podrazumevano polaganje cveća i slične manifestacije, a što je prisutno u javnosti najčešće kao deo već formalnih društvenih narativa koji su postali društvene konvencije, zamenimo dobro osmišljenim postavljanjem pitanja koje proizilazi direktno iz Holokausta. Odnosno kao posledica onoga što se zaista desilo u vreme kada je Treći Rajh imao moć, pojašnjava Marko Terzić.

Ranijih godina skupovi „Holokaust: nasleđe fašizma” u Kragujevcu organizatori su se bavili izazovima industijalizacije Holokausta, mogućnostima reprezentacije istog kroz umetnost, pitanjem kako aktuelne teologije danas objašnjavaju da su Holokaust i slični užasi uopšte mogli da se dogode, ko su zaista bili oni koji su činili zločine u ime nacističke države itd.

– Ove godine nam je fokus na širokoj i veoma prisutnoj temi isključivanja iz društva koje i danas mnogi doživljavaju kao ekskluzivistički klub u koje samo odabrani mogu da budu pušteni. Pričaćemo u programu ko su i zašto bile grupe koje su nacisti zaista isključivali sa kako znamo tragićnim posledicama. Šta je motivisalo takvo postupanje, i da li slični mehanizmi i danas postoje u društvima širom sveta, te kakve su posledice istog. Jer istorija odista može biti „učiteljica života”, ali jedino ako smo u stanju da u vezi nje formulišemo prava pitanja, zaključuje naš sagovornik.

Nije dovoljno samo fomalno podsećanje da se nešto dogodilo, tek postavljanjem pravih pitanja postaju mogući i odgovori koji bi mogli postati dragoceni u budućnosti koju svi bez razlike zajedno i svakodnevno gradimo, za kraj podseća i opominje Marko Terzić.

Početak skupa koji će otvoriti predstavnik Jevrejske kulturne i humanitarne fondacije „Sabitaj Buki Finci” Aleksandra Gaon i Marjana Stanković, direktorka Spomen parka je u 10 sati. Svoje lično svedočenje o užasima onih koji su preživeli holokaust kazivaće Mirjana Lehner Dragić.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Meditativne priča o svakodnevnim životima: Pomocija romana „Do pupka u predgrađu” Mirka Kekića u SKC-u Kragujevac

Gde je Šapić dok vaterpolisti osvajaju zlato: „Možda nije smeo da skrene ulevo kod Palate Srbija ka Areni“

Vodovod u Kragujevcu demantuje NPS: Pad nivoa gružanske akumulacije isključivo zbog letnje suše

Kragujevac domaćin nacionalnog projekta „Sa VI na Ti”: Veštačka inteligencija za sve građane