Mića Uzelac, slikar

danima tuda niko nije prošao. Vreme nije stalo, vraća se unazad… Mića Uzelac sedi među cvećem i zamišlja oko sebe sve te topove, vojnike i zastave, šarenilo uniformi i konje. Rešio je – sutra i on ide po oružje. Treba da pokosi travu koja je izđikala već do pojasa. Treba i on da vrati dug“ – ovim rečima počinje tekst slikara Miće Uzelca objavljene u knjizi „Mapa sveta Petrovaradinske tvrđave“, monografije Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave „Likovni krug“. Upravo je takvo jutro bilo juče – i avgustovsko, i vetrovito, i s nesnosnom vrućinom, a Mića Uzelac nije sedeo sam ispred svog ateljea u Honverku na Petrovaradinskoj tvrđavi. Posle duge i teške bolesti, napustio je svet koji je tokom četiri decenije toliko lepo oslikavao. Bavio se slikarstvom i grafikom od daleke 1969. i bio je član ULUS-a od 1972. godine.
Rođen je u Beogradu 1950. godine. Završio je Školu za primenjenu umetnost, odsek grafike. Boravio je dve godine na Akademiji u Minhenu kao gost student, kod prof. Gerharda Bergera na odseku slobodne grafike. Izlagao na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a samostalno je izlagao u galerijama Novog Sada, Pariza, Ljubljane, Beočina, Dubrovnika, Rima, Beograda… U svom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi, u Honverku, pored Akademije umetnosti, stvarao je od 1973. godine. Onoliko koliko je tanano brinuo o skladu boja na svojim platnima, o pokretu linije na svojim grafikama, toliko je tanano brinuo i o svakoj biljčici koja je rasla u bašti ispred njegovog ateljea. Danas se trava i cveće „bokori do pojasa“, nema ko da vrati vreme unazad među austrougarske vojnike u ovo avgustovsko jutro… Mića Uzelac je kosio i kosio, vratio precima Tvrđave sve dugove, a sam je ovaj svet zadužio svojom umetnošću, svojim nadaleko čuvenim konjima koji će, osim što krase zidove svetskih galerija, krasiti i pukotine na bedemima Petrovaradinske tvrđave. U njih se, svakako, već uvukla tanana duša slikara koji je ovaj svet slikao i lepše i bolje nego što on uistinu i jeste.