Uprkos tome što je jedan od kulturnih brendova Srbije, Internacionalni džez festival Nišvil je ugrožen, a Ministarstvo kulture prvi put od devedesetih godina prošlog veka za njega neće izdvojiti ni dinar i biti njegov pokrovitelj, rekao je juče direktor Nišvila Ivan Blagojević i „sugerisao Vladi Srbije da potraži novog ministra kulture“ umesto Bratislava Petkovića, koji je pokazao da „nije dovoljno sposoban“.
Reakcija Nišvila usledila je nakon što je Ministarstvo saopštilo rezultate Konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog stvaralaštva, koji je imao 13 kategorija, među kojima je i „muzičko stvaralaštvo“, na kojem niški festival „nije prošao“. Nišvil je konkurisao sa projektom vrednim deset miliona dinara, od kojih je polovina namenjena za specijalni program posvećen jubileju Milanskog edikta, koji pored ostalog predviđa okupljanje“Maksimus Big Benda“, sastavljenog od džezera iz čitavog sveta, kao i iz rezidencija cara Konstantina Velikog (Milana, Rima, Istambula, Trira, Arla, Jorka), koji bi izveo namenski komponovanu „Svitu o toleranciji i slobodi“.
Na vanrednoj konferenciji za novinare Blagojević je kazao da je „šokiran ovako skandaloznim odnosom državne vlasti prema festivalu, gradu Nišu, jugu zemlje i nacionalnim brendovima“. On je podsetio da je Ministarstvo „proglasilo“ Nišvil za manifestaciju od nacionalnog značaja i u prethodne tri godine ga direktno finansiralo sa ukupno devet miliona dinara, uz povremena obećanja da bi godišnji budžet mogao biti veći. U tradicionalnoj republičkoj akciji „Najbolje iz Srbije“ Nišvil je dva puta proglašavan za nacionalni brend, a 30 godina postojanja, nastupi svetskih džez imena i stotinak hiljada posetilaca po festivalskom izdanju pretvorili su ga u „najveću i neprikosnovenu džez manifestaciju u jugoistočnoj Evropi“.
– Uprkos tome, Ministarstvo kulture nam je poručilo da Srbiji nismo potrebni. Nakon ovog konkursa ne samo da neće biti specijalnog programa posvećenog Milanskom ediktu i besplatnih stejdževa već ćemo morati da otkažemo i pojedinim hedlajnerima. Na taj način narušićemo ugled festivala u svetu koji je, inače, veći nego u Srbiji. Nastojaćemo da zbog otkazivanja aranžmana bar ne idemo na međunarodne sudove i ne plaćamo penale – rekao je Blagojević, uz zaključak da Nišvil trenutno nema podršku Ministarstva, ali ni velikih sponzora „koji su uglavnom u Beogradu“ i politike na lokalnom nivou.
Budžet Nišvila, koji je usvojen na Savetu festivala, iznosi 55 miliona dinara, ali organizatori procenjuju da će „uspeti da sakupe samo 50 odsto“. Pod znakom pitanja je i River stejdž, na kojem nastupaju muzičari u čast Šabana Bajramovića („Šabanov stejdž“ ), jer Gradsko veće još nije odlučivalo da li će ga finansirati sa 2,1 milion dinara, koliko je Nišvil zatražio projektom. Grad bi iz budžeta za festival trebalo da izdvoji 17 miliona dinara, ali je do sada uplatio trećinu sredstava. Ovogodišnji Nišvil bi trebalo da se održi od 15 do 18. avgusta.
Većina novca ide za Beograd
Ministarstvo kulture sufinansiraće četiri džez festivala koji su, kako naglašavaju u Nišvilu, značajno manji i mlađi od niškog. Na konkursu su prošli Beogradski džez festival, 14. Internacionalni džez festival u Kragujevcu, 16. Pančevački džez festival i Džez festival Valjevo. Od ukupno 44 projekta u konkursnoj kategoriji „muzičko stvaralaštvo“ 28 projekata je iz Beograda. Od 35.606.000 dinara, koliko je odobreno za sufinansiranje celokupnog „muzičkog stvaralaštva“, 62 odsto je namenjeno projektima iz Beograda. Iz Novog Sada i Niša prošao je samo po jedan (Novosadske muzičke svečanosti NOMUS i Niške muzičke svečanosti NIMUS). Isti je slučaj i sa nekoliko drugih gradova u Srbiji, osim sa Kragujevcem i Smederevom, u kojima Ministarstvo sufinansira tri, odnosno dva projekta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
