Nacionalizam je kič koga se moramo rešiti

Ne mari da li si bogat ili siromašan, dobar ili loš, jednostavno pada bez diskriminacije – primećuje Ilma Rakusa, švajcarska pesnikinja, dok govori o temama o kojima piše u svojim pesmama.

Rakusa, koja piše i prevodi s francuskog, ruskog, mađarskog, hrvatskog i srpskog i bavi se pisanjem za novine, u beogradskoj Galeriji Polet na 13. Beogradskom festivalu poezije i knjige „Trgni se! Poezija!“ pod okriljem IK Treći trg, predstavila je knjigu poezije „Impresum: Spora svetlost“, koju je na srpski prevela Snežana Minić.

– Pisac, poeta, pesnik može da piše o svemu, o pepeljari, stolu, cveću, o finoj dami, prijateljima, tako da ne razmišljam o čemu ću pisati i zašto. Spoznam snažan trenutak, poput konstelacija zvuka, forme, slike, situacije i konteksta: tada znam da će se pesma dogoditi – objašnjava Rakusa kako nastaje njena poezija.

Po profesiji je slavista. Završila je istočnoevropsku književnost, putovala po Rusiji, u Ukrajinu, Poljsku, takođe i u Mađarsku, koja je zemlja porekla njene majke, dok je sa očeve strane Slovenka.

– Ovaj deo Evrope me je oduvek privlačio i čim sam dobila švajcarski pasoš počela sam da ga obilazim. Pre nam nije bilo dozvoljeno da putujemo, jer smo bili izbeglice, pa je bilo jako opasno putovati, čak i u Jugoslaviju. Pasoš sam dobila sa 17 godina, i otputovala sam u Prag. Žudela sam da ga obiđem jer sam osećala da su tamo moji koreni, a ne u Nemačkoj ili Francuskoj. Istinski me je privukla literatura i kultura – kaže Rakusa.

Rakusa misli da su veliki izazovi današnjeg sveta: migracije, globalizacija, klimatske promene, a najveći problem je nacionalizam.

– Nacionalizam se ponovo uzdiže, u evropskom parlamentu desno krilo postaje sve jače. Upravo ta činjenica me tera da se zamislim. Znamo da je nacionalizam prouzrokovao Prvi i Drugi svetski rat, ratove u Jugoslaviji, i to je zaista opasno, pogotovu danas kad globalne probleme ne možemo da rešimo oružjem. Možemo da ih rešimo menjajući svoj mentalitet – konstatuje Rakusa i kao primere navodi Poljsku i Mađarsku, gde su nacionalisti veoma jaki i gde je sloboda medija restriktivna.

– Nejasno mi je zašto ljudi podržavaju takve režime. Zašto pribegavaju nacionalizmu? Danilo Kiš je još sedamdesetih godina u Jugoslaviji upozoravao koliko je nacionalizam opasan, i da bi mogao da dovede do rata. Umro je 1989, pre nego što je rat počeo. Bio je srećan što ga nije doživeo. Kiš je rekao „Nacionalizam je regresivan, to je kič“. Ne treba nam nacionalizam, treba da idemo napred. Uzmite za primer Engleze, i dalje sanjaju o Britanskoj imperiji, ali njoj je kraj, i čak i ako napuste EU, neće postati imperija, naprotiv. To nije dobro i takva htenja me čine nesrećnom – zaključuje Rakusa.

Ova pesnikinja navodi da se mnoštvo pisaca i poeta trudi da piše na rafiniran, pročišćen način, a ne retorikom koju mediji i američki predsednik Donald Tramp zloupotrebljavaju. Veruje da umetnici imaju odgovornost da kroz svoje pisanje i javno delovanje podstaknu plemenitost i pokušaju da promene lošu situaciju u kojoj se svet nalazi, ali nije sigurna mogu li u tome uspeti.

– Pokušavam, ali politika je politika, a poezija je poezija. Među njima vlada veliki jaz. Političari nude crno-bela rešenja, dok je poezija kompleksna i sofisticirana. Kroz poeziju iskazujemo ko smo i kako treba da delujemo. Poeziju treba pažljivo osluškivati i proniknuti u njene poruke i značenja. Možda možemo da pomognemo da svet postane malo bolji, kroz ljubav, srce i svest. Ne znam da li kao pesnikinja pomažem, ali osećam da moram da probam, nemam izbora – poručuje ona.

Ilma Rakusa kao novinarka uglavnom piše o književnosti i o knjigama koje prevodi. Piše i eseje u kojima otvoreno iskazuje svoje mišljenje o Evropi, nacionalizmu, domovini…

– Imam švajcarski pasoš, ali se ne osećam kao Švajcarkinja. Tamo su moji prijatelji, ali prijatelje imam u celom svetu. Tamo živim, ali ja nemam domovinu u jednini, možda tek u pluralnom značenju. Moj sin je moja domovina, moje knjige – ukazuje pesnikinja.

Budući da govori desetak svetskih jezika, upitali smo je koju reč iz tih jezika posebno voli.

– Reč sneg volim da čujem na svakom jeziku, ali i divnu reč ljubav, kao i samo njeno značenje.

O prijateljstvu sa Danilom Kišom

– Nemačka izdavačka kuća me je svojevremeno pitala da li bih bila zainteresovana da prevedem „Grobnicu za Borisa Davidoviča“. Fascinirana knjigom pristala sam. Tako je počela cela priča sa Kišom. Upoznala sam ga, pozvao me je u Pariz. Razgovarali smo o svemu: prevodu, pisanju, životu, smrti, ljubavi, čekanju, depresiji… Postali smo dobri prijatelji. Prevela sam mnogo njegovih dela, i pre i posle njegove smrti. Mnogo sam pisala o Kišu. Pisala pogovor za njegovu knjigu „Psalam 44“. Smatraju me stručnjakom za Kiša, a on je za mene jedna od najznačajnijih osoba u životu. Jednostavno je prisutan u mom umu sve vreme. Sjajan pisac i impresivna osoba i danas sam na Novom groblju posetila njegov grob – ispričala je Ilma Rakusa.