Kritičari su, odmah posle projekcije, ocenili da je iranski film „Nader i Simin, rastanak“ Ašgara Farhadija glavni favorit 61. Berlinala i bili su u pravu. Žiri, koji je predvodila Izabela Roselini, upravo je tom ostvarenju dodelio Zlatnog medveda za najbolje film, dok je kompletna glumačka postava dobila Srebrnog medveda.
U pitanju je priča o moralnim problemima jedne moderne iranske porodice i sudaru sa tradicionalnim vrednostima – posle neuspešnog zahteva za razvod, kojeg je Simin potražila zato što Nader ne želi da napusti zemlju sa njihovom kćerkom, on unajmljuje trudnu devojku da brine o njegovom ocu, a kada ona pobaci, dolazi do potresa u obe porodice. Reditelj Farhadi, koji je već 2009. godine u Berlinu osvojio nagradu za režiju svog filma „O Eli“, ovoga puta se bavio klasnim podelama, verskim konzervativizmom, pravosudnim sistemom, ali je uspeo da uz sve to zadrži tenziju kao u trileru.
„Nikad nisam ni pomislio da mogu da osvojim ovu nagradu“, rekao je nagrađeni reditelj, ne zaboravivši da pomene svog kolegu Džafara Panahija, kojem je zabranjen izlazak iz zemlje i nije mogao da dođe i da bude član žirija. „Moje misli su večeras i uz Džafara. Mislim da će njegov problem biti rešen i voleo bih da on bude ovde sledeće godine“, izjavio je Farhadi.
Ni dodela gran prija festivala nije predstavljala iznenađenje. Očekivani pobednik je bio mađarski veteran Bela Tar za crno-belu dramu „Torinski konj“, inspirisanu anegdotom o filozofu Fridrihu Ničeu koji je, navodno, kolabirao nakon pokušaja da spase konja od okrutnog bičevanja na ulici. Ovo je, kako je sam reditelj izjavio, bio njegov poslednji film.
Međutim, trijumf nemačkog sineaste Urliha Kelera, koji je dobio Srebrnog medveda za režiju „Bolesti spavanja“, filma o supružnicima koji posle 20 godina života u Africi shvataju da im je brak u krizi, bio je iznenađenje, pošto se retko kome dopao (osim, očigledno, žiriju). Debitantsko ostvarenje „Nagrada“ Argentinke Paule Marković, koja je u poluatobiografskoj storiji donela priču o siromašnoj porodici koja sedamdesetih godina dolazi u sukob sa režimom zbog školskog sastava, nagrađeno je za izvanredan umetnički doprinos, za scenografiju i fotografiju. Američki „Krvni oprost“ Džošue Marstona, o krvnoj osveti u Albaniji, nagrađen je Srebrnim medvedom za scenario.
Nagradu „Alfred Bauer“, koja nosi ime osnivača Berlinala i dodeljuje se filmu za izuzetnu inovaciju, dobio je Andres Fajel za priču o korenima radikalizma u Nemačkoj šezdesetih godina „Ko, ako ne mi?“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
