Napulj, metropola muzičkog sećanja

Tematski fokus ovogodišnjeg salcburškog festivala – koji se održava u vreme praznika Sv. Trojice (Sv. Pedesetnice), 9. i 10. maja – bio je posvećen Napulju. Osnivač ovog festivala bio je legendarni maestro Herbert fon Karajan i ujedno i spiritus rector svekolike muzičke kulture Salcburga. Tu prominentnu ulogu umetničkog direktora ovog značajnog festivala danas ima italijanski star-dirigent Rikardo Muti, koji je nakon demisioniranja iz milankse Skale, sve prisutniji na scenama muzičkih metropola Evrope i Amerike. Ovogodišnji program salcburškog „Pfingstfestspiele“ bio je, rekosmo, posvećen Napulju. Opersko delo Đovanija Pajzijela „Il matrimonio inspettato“ („Nečekivana svadba“, prototipično je delo „napuljske škole“, koja je u muzici 18. veka imala veliki uticaj na formalni razvoj muzičke kulture u celokupnoj Evropi).
Ova inscenacija je repriza one u Raveni, koja je za Salcburg adaptirana. Reč je dramma giocoso, danas bismo pre rekli burlesknoj operi oveštaloj u klišeima i stereotipima o odnosu seljaka i plemstva. Đovani Pajzijelo (rođen 1740) muziku je učio kod Jezuita. Zatim je bio primljen na konzervatorijum na kome je devet godina studirao. Rano je komponovao sakralnu muziku, kao i jedan intermeco. Nakon svršenih studija nastala su operska dela koja su bila izvođena u Bolonji, Modeni, Veneciji, Parmi i konačno u Napulju. U julu 1776. boravio je Pajzijelo u Sankt Peterburgu, nakon čega je postao lični učitelj muzike knjeginje Marije Fjodorovne na ruskom dvoru. Za vreme njegovog boravka u Sankt Peterburgu nastala su dela „La serva padrona“, „Il barbiere di Seviglia“ i „Il mondo della luna“. Ovaj kompozitor svoju uzlaznu muzičku karijeru nastavio je 1801, kao maestro lične muzičke kapele Napoleona Bonaparte u Parizu. Nakon muzičkog debakla i turbulencija vezanih za operu „Prosperina“, vratiće se 1803. u Napulj i u njemu nastaviti svoju karijeru, da bi konačno postao direktor Collegio Reale di Musica u Napulju. Godine 1810. bio je, nakon smrti Jozefa Hajdna, kao naslednik izabran za člana Francuske akademije. Pajazijlo je umro 5. juna 1816. u Napulju. Opera buffa „Il matrimonio inespettato“ bila je praizvedena u Sank Peterburgu 1799, a libreto je napisao Pjetro Ćiari (1712-1785). Orkestrom „Luiđi Kerubini“ dirigovao je maestro Muti, a režirao ju je Andrea de Roza. Ulogu Vespine pevala je Alesia Nadin, Grofice iz Sarsana Mari-Klod Šapio, Điorđina Markus Varba i Tulipana Nikola Alemo, uz podršku salcburškog hora J. S. Bah.
Program drugog dana, kao matine ovog festivala, bio je posvećen muzici čuvenog kastrata Senesina (autentično ime mu je bilo Frančesko Bernardi) koji je rođen 1690. u Sijeni i bio, mimo Farinelija, jedan od najpoznatijih kastrata svoga vremena. Kastrati su tokom 17. i 18. veka u Napulju imali visoki ugled i bili unekoliko „super-zvezde“ klasične muzike. Senesino je bio, shodno predanju, neizmerno arogantan, holeričan i preosetljiv kao kakav kapriciozna diva, ali je posedovao božanski kontra-tenor i imao obožavaoce ne samo u Italiji već i u Engleskoj. Program-omaž izveo je briljijantni falsetist Andreas Šol, jedan od najpoznatijih i najtaletovanijih kontra-tenora, koji je nastupao sa najpoznatijim dirigentima i najuglednijim orkestrima Evrope i Amerike u pratnji kamernog orkestra Accademia Bizantina, a na starim, autentičnim instrumentima epohe izvedena su dela Vivaldija, Hendla, Albinonija, Propora i Lotiija. Ovaj solistički program bio je okončan ovacijama solisti Šolu.