Naprednjačka kadrovska „vrteška“ u Narodnom pozorištu u Beogradu: U prvom planu operski kadar

Dragoljub Bajić nije prvi član Opere koji je izabran za prvog čoveka nacionalnog teatra, ali je svakako prvi operski pevač na čelu Narodnog pozorišta. Pre njega upravnik kuće na Trgu republike bio je dirigent Dejan Savić, sada jedan od savetnika aktuelnog predsednika Srbije, dok je jednim od prethodnika Aleksandar Vučića, inače, „drugarom iz gimnazije“ praktikovao sportsku rekreaciju dok je bio zaposlen na Andrićevom vencu.

Ljubica Vraneš na čelo Opere NP dolazi kao poslanik SNS u Skupštini Srbije, gde je član u odborima za kulturu i informisanje, dijasporu i Srbe u regionu, kao i za evropske integracije. Takođe je i član parlamentarnih grupa za prijateljstvo sa Grčkom, Bugarskom, Republikom Korejom, Rumunijom i Kiprom.

Aktivna je i na javnim stanačkim manifestacijama – zajedno sa Dragoljubom Bajićem učestovala je u umetničkom delu centralnog programa SNS skupa „Ne damo Srbiju“ na kome je predsednik Srbije i član naprednjaka Aleksandar Vučić ponovo lansirao ideju o osnivanju Pokreta za narod i državu.

Ona se stranačke discipline drži i na sceni Narodnog pozorišta, javno bojkotuje podršku studentima u buntu koji njene kolege pokazuju pozdravljajući publiku „crvenim dlanovima“ na kraju predstave. Njen dolazak na čelo Opere biće izazov i zato što su Orkestar i Hor dobrim delom podržavali blokade.

Što se tiče umetničke karijere, Ljubica Vraneš, rodom iz Vršca, osnovne studije i magistraturu završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Radmile Bakočević. Bila je član Operskog studija Narodnog pozorišta, koji je vodio tenor Nikola Kitanovski, a potom i Operskog studija „Borislav Popović“, pod vođstvom profesorke Radmile Bakočević i Dejana Savića.

Dobitnik više pevačkih nagrada, član je operskog ansambla Narodnog pozorišta, nastupa na koncertima i na TV. Ulogom Fenene u Verdijevoj operi „Nabuko“ debitovala je u Temišvarskoj operi u Rumuniji, a bila deo i prve pok verzija Bizeove opere „Karmen“ u gradu Krajova. Peva gotovo ceo klasični operski repetoar, a jedan od muzičkih uzora joj je čuveni mecospran Jadranka Jovanović, takođe poslanik SNS-a u Skupštini Srbije.

U Beogradskoj operi članstvo i podrška naprednjacima gotovo je na granici fenomena, pogotovo kad je reč o pevačima sa ozbljnim umetničkim karijerima kojama nije potrebna politička odskočna daska. Bas Dragoljub Bajić Baja je jedan od takvih primera. Inače on je završio je Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu na odseku solo pevanje u klasi profesora Nikole Mijailovića, koji dao otkaz početkom 2024. na mesto umetničkog direktora Opere Narodnog pozorišta zbog neslaganja sa uticajem SNS-a na umetnost i Narodno pozorište.

Mijailovića je u upravi Opere zamenio svetski čuveni bariton Željko Lučić. Iako se posle Lučićeve ostavke početkom aprila i najave upravnika Narodnog pozorišta Svetislava Goncića da se povlači zbog porodične tragedije u Narodnom pozorištu spekulisalo da će se nova kadrovska rešenja ostaviti za sledeću pozorišnu, preokret je bilo imenovanje novog Upravnog odbora Narodnog pozorišta, čiji je predsenik reditelj Dragoslav Bokan, čovek sporne biografije, blizak stranci na vlasti, iako se zaboravlja da je svojevremeno kao „čovek iz senke“ bio u savetničkim odnosima i sa DS-om.

Vlast ne želi da gubi vreme, naprednjacima različitih provenijencija očito je kadrovski „okupirala“ veći deo vrha Narodnog pozorišta u Beogradu. Šta je sledeće?

Pištalo ima „naslednika“?

U Vladi Srbije nije moguće dobiti bilo kakve infomacije u vezi sa ostavkom upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimirom Pištalom, koji je od medijske vesti o ostavci nedostupan. Na osnivačkoj sednici novog Upravnog odbora NBS, kojoj je Pištalo prisustvovao prošle nedelje, nije bilo reči o „svojevoljnom“ odlasku upravnika, mada se priča da je dao ostavku da ne bio smenjen.

Iako je Pištalova ostavka i dalje u sferi medijskih spekulacija, uključujući i navodno nezadovoljstvo SNS-a njegovom nedovoljnom javnom „lojanošću“ i želju narodnjaka da ga zameni neko profesionalniji, stigla su i prve nezvanične najave da bi njegov „nasledenik“ na čelu NBS mogla da bude Jasmina Ninkov, od 2009. direktor Biblioteke grada Beograda. Rodom iz Ćuprije, završila je studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Ima stručni ispit iz oblast bibliotekarstva i zvanje diplomiranog bibliotekara. Prema podacima na Vikipediji, stručne radove objavljivala je i u okviru Istraživačko-izdavačkog centra DS-a.