Nebojši Iliću „Zoranov brk“ na 34. Danima Zorana Radmilovića

Nebojši Ilić na sceni igra samog autora iz raznih životnih doba.

,,Uzbuđen sam svaki put kada ovo igram, i osećam veliku odgovornost kako će na kraju da ispadne“, rekao je glumac Nebojša Ilić.

On je dodao da je autorska ekipa predstave Moje pozorište za kratko vreme imala desetak izvođenja uz konstataciju „da nema nesporazuma i nerazumevanja između ansamba i publike

„Iako je ovo jako neobična forma koja je usko vezana za našu profesiju, ipak prelazi rampu i ljudi se prepoznaju. Pre svega zato jer tu ima jako puno životnih elemenata kao što su porodica, posao, kompromis… Još na samom radu na predstavi osećao sam veliko uzbuđenje znajući da radimo nešto ekstremno neobično, lepo i hrabro. Veoma mi znači što sam deo ove predstave isto tako kao i sama nagrada koju sam dobio večeras a koja nosi ime velikog glumca Zorana Radmilovića“, rekao je glumac Nebojša Ilić, navodi se u hronici 34. Dana  Zorana Radmilovića.

Ovom predstavom Liješević, koji i igra u komadu, scenu naseljava sobom i slikama iz svog života, postavljajući pitanje zašto nam treba pozorište i šta tražimo u njemu?

Sve počinje pitanjem: Ko sam ja i šta je to što te sprečava da budeš svoj i autentičan?

Glavni junak je autor koji postaje sam svoja pozornica i sam svoj sadržaj, a onda sa te pozornice sagledava sebe.

Ploveći kroz sopstvena životna iskustva i sećanja, autor plete fragmentarni narativ autofikcije.

Ali tokom predstave moje pozorište postaje i naše, jer u ovoj duboko intimnoj priči, lično postaje univerzalno.

U vremenu u kojem je teško pobeći od opšteg i masovnog, Boris Liješević ima ambiciju da nas okrene ličnim temama i sebi samima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Atelje 212 (@atelje212)

,,Svi tumaramo u mraku i tragamo za sobom čekajući da nas neko prepozna. U ovoj predstavi pokušao sam da dočaram taj duboko intimni svet koji je zapravo ogledalo sa dva lica, okrenuto i publici kao i autoru na sceni. Ova prestava je praznik slavljenja nekih malih stvari u životu a koje puno znače. Događaji na sceni su ustvari situacije koje mnogi od nas dele, prve jedinice, vršnjačko nasilje, prvi strahovi, razvodi roditelja. To su neke opšte stvari ali je put umetnosti ustvari put od pojedinačnom ka opštem.

Likovi na sceni kroz predstavu otkrivaju da je pravi život u njima samima u njihovom doživljaju sveta.
Rad na ovom komadu nije bio težak kako neki misle jer sam tu ogolio svoj život, već zapravo jedan divan osećaj kao da se kupam u nekoj najboljoj banji. Sve je bilo nekako oslobađajuće, tako da bih svima preporučio da se malo više bave sobom. Veoma sam srećan što je komad ,,Moje pozorište“ videla divna zaječarska publika na ovako velikom pozorišnom festivalu Zoranu u čast koje traje već 34. Godinu“ rekao je autor i reditelj predstave Boris Liješević, navodi se na sajtu Dani Zorana Radmilovića