Neodoljivi humor melanholično raspoloženog usamljenika

Slavni autor koji, uz Miloša Formana, važi za najznačajnijeg predstavnika češkog novog talasa, preminuo je 5. septembra u Pragu, u 83. godini posle borbe sa srčanim problemima.

„Najdraži Jiržka, hvala ti za svaki dan koji sam provela sa tobom. Svaki je bio izvanredan. Zahvalna sam ti i za poslednje tri godine koliko god teške bile“, napisala je na svom Fejsbuk profilu njegova supruga Olga, koja je o smrti Mencla i obavestila javnost.

Češki autor bavio se režijom na filmu i u pozorištu, a bio je i scenarista i glumac. Kao jedan od najuticajnijih evropskih reditelja druge polovine 20. veka, u svojim filmovima kombinovao je humanistički pogled na svet sa satirom i provokativnim temama.

Svetsku slavu stekao je filmom „Strogo kontrolisani vozovi“ za koji je dobio Oskara za najbolji strani film 1966. godine.

Te godine u najužem izboru za nagradu Američke akademije bio je i film „Skupljači perja“, pa će u istoriji jugoslovenske kinematografije ostati zabeleženo kako je češki profesor „ukrao“ Oskara Aleksandru Saši Petroviću.

Naime, prilikom objave dobitnika pročitano je da je nagradu dobio Petrović za film „Strogo kontrolisani vozovi“, tako da su oba reditelja ustala, čekajući da se razreši situacija. Ipak, zlatna statua pripala je Menclu.

U istoriji jugoslovenske kinematografije Mencl je upamćen i kao autor koji je direktno uticao na domaće stvaraoce, pre svega kao profesor na čuvenoj praškoj akademiji FAMU, koju je i sam završio, a iz koje je izašla cela jedna generacija reditelja iz Srbije i regiona.

Osim toga, bio je čest gost Beograda, gde je 2012. godine otvorio FEST zajedno sa američkim kolegom Piterom Bogdanovičem, dok je u Narodnom pozorištu u dva navrata režirao.

Prvi put je to bila Šekspirova komedija „Vesele žene vindzorske“ 2007, a drugi put, četiri godine kasnije, opera „Zaljubljena u tri narandže“ Sergeja Prokofjeva u ko-režiji s Božidarom Đurovićem.

Tada je na pitanje reditelja Gorana Markovića da li mu je „tesno“ u pozorištu i na filmu, pa želi da se okuša i u operskoj umetnosti, kao kruni svoje karijere, slavni Mencl odgovorio kroz osmeh: „To nije hrabrost, već drskost“. Dodao je da je sve to posao.

„Za njega čovek ima afinitet ili ga nema. Režirao sam cirkus. Mogu i operu“, naglasio je oskarovac, o kome je tom prilikom reditelj Puriša Đorđević snimio dokumentarni film.

U intervjuima koje je davao, češki reditelj uglavnom je bio škrt na rečima. Isticao je da režija nije umetnost, već odnos ljudi koji rade sa rediteljem.

„Kada režirate operu, od pevača zavisi kakva će ona biti, u filmu od toga kakvi su tehničari, glumci, montažer… Oni moraju biti zadovoljni, da rade sa elanom, i onda je nama rediteljima sve lakše. Problem je sa ljudima koji su indolentni, koji spavaju na poslu, zapravo koji samo obavljaju posao radi novca. U pozorištu to nije dozvoljeno“, isticao je autor.

U jednom razgovoru za Danas kazao je da ne deli mišljenje većine svojih filmskih i pozorišnih kolega, koji su se oprobali i u operskoj režiji da je ona najzahtevniji, vrhunski rediteljski izazov.

„To je zadatak u kojem je reditelj podređen i služi dirigentu. Dirigent radi muziku, ja pravim slike. Ali, muzika je bitnija. Zato reditelj treba da služi pokorno, jer se radi o zajedničkom rezultatu“, pričao je pre nekoliko godina Mencl.

Rođen je 23. februara 1938. godine u Pragu, gde je diplomirao filmsku produkciju. Među njegovim profesorima bio je legendarni reditelj Otokar Vavra.

Profesionalnu karijeru započeo je u praškoj filmskoj kući „Kratki film“ kao pomoćnik režije Veri Hitilovoj.

Početkom 1960-ih godina režirao je nekoliko kratkometražnih filmova, a na velikom ekranu debitovao je komedijom i dramom „Strogo kontrolisani vozovi“ (1966), prema romanu i scenariju znamenitog češkog književnika Bohumila Hrabala, svog dugogodišnjeg prijatelja.

Mencl je jednom prilikom izjavio da je tokom dodele Oskara imao više sreće nego pameti, te da je u vezi sa pomenutim filmom najviše zahvalan na prijateljstvu s Hrabalom.

Oni su saradnju nastavili i ostvarenjem „Ševe na žici“ (1969). Ta provokativna satira, snimljena uoči Praškog proleća, osvojila je Zlatnog medveda u Berlinu, ali je naišla na oštru kritiku tadašnjih komunističkih vlasti u Češkoj gde je bila i zabranjena sve do 1990. i promene režima.

„Oduvek sam se divio Hrabalu što može da vidi ljude kakvi zaista jesu, iz beskompromisne perspektive. Ali opet da ih voli. Nije bio mizantrop, bez obzira na sve što je prošao“, izjavio je jednom prilikom Mencl, koji je snimio još nekoliko filmova po delima slavnog češkog književnika.

Najpopularnija Menclova komedija, „Selo moje malo“ (1985), prema scenariju Zdenjeka Svereka, bila je nominovana za Oskara za najbolji strani film.

Ipak, za razliku od kolege Miloša Formana, nije pravio holivudsku karijeru. Snimio je 30-ak filmova, od kojih su, uz pomenute, najpoznatiji i: „Zločin u devojačkoj školi“ (1968), „Hirovito leto“ (1968), „Služio sam engleskog kralja“ (2006)… Kao glumac igrao je u 80-ak filmova. Uglavnom je reč o naslovima njegovih čeških kolega, ali i filmova mađarskih autora, te Koste Gavrasa.

Bio je član američke Akademije filmske umetnosti i nauke, kao i jedan od osnivača Evropske filmske akademije.

Predavao je na Vašingtonskoj filmskoj školi i vodio Studio 89, koji je pripadao kompaniji „Kratki film“. Kao pozorišni reditelj, radio je širom Evrope, a najviše u teatru Dramski klub u Pragu.

S promenom režima u Češkoj snimio je film „Prosjačka opera“ po dramskom komadu češkog disidenta i kasnije predsednika Vaclava Havela, inspirisan operom Džona Geja. Poslednje filmsko ostvarenje „Don Žuan“ režirao je 2013.

Bio je oženjen 40 godina mlađom filmskom producentkinjom Olgom, sa kojom ima ćerku Evu Mariju.

Predstavnik srednjeevropske samoironije

– Jirži Mencl je u svome stvaralaštvu spojio dve oprečne stvari: neodoljivi humor i melanholično raspoloženje usamljenika. On je najbolji predstavnik srednjeevropske samoironije. Kada sam jednom okrenuo njegov broj, dobio sam odgovor telefonske sekretarice: „Ako imate nešto lepo da mi saopštite, recite to, a ako nemate, onda bolje nemojte reći ništa“ – rekao je povodom smrti slavnog kolege reditelj Goran Marković za Danas.

Lik prototipskog Čeha

– Jirži Mencl je na krilima literature Bohumila Hrabala stvorio i lik prototipnog Čeha: ciničnog i mudrog, veselog i preplašenog. Ako jednoga dana arheolozi pokušaju otkriti kakvi su Česi zaista bili, uz Hašekovog Švejka, njegovi će im likovi biti najbolji putokaz. Mislim da je to najviše što netko može učiniti za sredinu u kojoj je rastao i pravio filmove. A i sam je bio takav. Mudar i veseo režiser, egzibicionist kao glumac. A kao čovjek beskonačno ugodan i otvoren. Pamtiti ću ga po smijehu – prisetio se Mencla za Danas reditelj Rajko Grlić.