Američki naučnici zaključili su da diskove sa starim serijama ne treba bacati. Gledanje poznatog sadržaja može da obnavlja snagu volje. Kad uživate u već viđenim epizodama, dobijate isti odgovor organizma kao da ste u društvu prijatelja. Zato nam televizije već skoro deceniju nakon poslednjeg kadra serije Seks i grad uporno, s vremena na vreme, nude mogućnost da se družimo sa četiri planetarno poznate prijateljice i sa njihovom mnogobrojnom šarolikom pratnjom.
Nastao u HBO produkciji, Seks i grad je ostvario popularnost neverovatnih razmera. Nije zanimljiv samo zato što je o pitanjima ženske seksualnosti bez ograda izveštavao, već i kao tekst koji donosi interesantne novine. Jak akcenat na ikonografiji ženskih magazina ovaj proizvod popularne kulture učinio je hibridnim medijem. Serija pruža i vrstu potrošačkog saveta ženskog magazina, gde je žena opunomoćena da gleda ne samo robu već i svoje telo kao objekat. Ni žanrovsko određenje serije nije jednostavno. Da li je u pitanju sitkom ili sapunska opera? Pojedinačne epizode ponavljaju strukturu sitkoma: situacija se u svakoj od njih razvija oko nekog problema koji se na kraju prevazilazi i sve se vraća na staro. U sitkomu se ništa ne menja. Glavne junakinje su nestašne (unruly) žene; one prekoračuju ograde socijalno poželjnog ponašanja. Njihovi nesputani seksualni apetiti su oznaka žena koje okreću odnos polova. Četiri protagonistkinje formiraju čvrstu surogat porodicu, što takođe ukazuje da je Seks i grad sitkom (svi sitkomi uključuju neku vrstu porodične jedinice, jer se ovaj žanr obraća gledaocima kao njenim članovima).
Iako je na prvi pogled u centru pažnje nezavisna žena sa svojim prohtevima, ipak, kako se serija bliži kraju, sve jači je utisak da junakinje priželjkuju klasičan romantični obrt, zajednicu sa odabranim muškarcem. Tako, u duhu sapunske opere, možemo da pratimo promene junakinja, njihov razvoj, ali ka poznatom prototipu. Namučene u lavirintu postfeminizma, junakinje gube subverzivnu snagu zbog koje su stekle specijalne simpatije žena. Ostaje pitanje da li smo i mi, recipijenti, odahnuli kad je serija prestala da nosi revolucionarnu energiju s početka postajući tipični, autentično estetizovan, ilustrovani vodič kroz restorane i pokušaje da se pred oltar dovede „onaj pravi“.
Sa nešto politički korektnijim ambijentom (seriji je bilo zamerano što je fokus na bogatoj beloj ženi), snimljene su i od januara se premijerno prikazuju epizode Kerinih dnevnika. Videćemo koliko će ekranizovana verzija ovog mlakog literarnog predloška istog autora uspeti da nas privuče i hoće li moći u narednim decenijama da nam obnavlja volju kad zatreba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
