Nikola Kojo za Danas uoči premijere „Povratak Žikine dinastije“ o ovom filmu i trenutku u kojem se pojavljuje pred publikom: „Nama više ne treba vapaj — nama treba poklič“

Povod za razgovor s Kojom je premijera filma „Povratak Žikine dinastije“ zakazane za 2. decembar u Sava centru, kao i društveno – politička situacija koju živimo i čiji rasplet naš sagovornik sa sigurnošću i optimizmom iščekuje.

Prvo smo ga ipak pitali o fenomenu „Žikine dinastije“.

„Žikina dinastija“ je decenijama deo naše pop-kulture. Šta je, po vašem mišljenju, osvojilo publiku kod ovog serijala? U čemu leži njegova trajna popularnost i sposobnost da i danas okupi porodicu ispred televizora čim se pojavi repriza?

– Osvojila je benignost teme. Rasterećenost politikom i svakodnevnicom. Obične ljubavne priče mladih ljudi i velika veština ondašnjih glumaca da se poigravaju sa komedijom. Da igraju sredstvima koja su malo na ivici, ali opet užasno zabavna. Naravno, pre svih virtuoznost i neponovljivost Dragomira Bojanića Gidre.

Posle više od 30 godina ponovo tumačite Mišu Pavlovića, Žikinog unuka, ali sada u sasvim novom životnom poglavlju — kao oca. Da li vam je povratak ovom liku predstavljao profesionalni izazov? Ako jeste — u čemu se on sastojao, a ako nije — zašto?

– U umetnosti je svako novo delo, bilo da je u pitanju film, pozorište, književnost ili bilo šta drugo, uvek novi izazov. U umetnosti ne postoji auto pilot. Uvek vozite novi tip aviona, sa novom posadom, u različitim vremenskim uslovima. Najveći izazov su vremenski uslovi u kojima je film sniman i u kojima izlazi. Turbulentno i mukotrpno oslobadjanje zemlje. Žrtve. Suze. Žuljevi. Pendreci. Saradnici okupatora koji znaju skoro sva slova unapred osuđuju, a nisu ni videli film. Sejanje zla kao nova normalnost.
Ok, još malo.

U filmu vas vidimo i kroz vašu prvu umetničku ljubav — muziku. Napisali ste muziku i tekst za pesmu „Stani tugo“, a, ako se ne varam, autor ste i spota u kojem učestvuju vaše koleginice i kolege. Šta biste izdvojili kao najvažnije u nastanku ove pesme i saradnje?

– To je tačno. Muzika je bila i ostala moja velika ljubav. Desilo se da je bilo teško po normalnim uslovima dobiti autorska prava za neka dela. Producent i reditelj su me pitali da nešto napravim, jer sam to već radio u „Čudnim ljubavima“. Seo sam i napisao dotičnu pesmu, pozvao moje najdraže koleginice Vesnu Trivalić i Anicu Dobru da se pojave u spotu, jer mi donose sreću i u poslu i u životu. Naravno, tu je i najstarija od moje tri najveće ljubavi, koja je otpevala prateće vokale i njene drugarice koje su došle da nas podrže. Ostale kolege u spotu i igraju u filmu.

„Stani tugo“ može se čitati i kao kolektivni vapaj kada pogledamo društvenu realnost oko sebe. Da li se slažete s takvim tumačenjem? Ili verujete da uprkos svemu i dalje postoji nada — naročito zbog mladih koji istrajavaju u svojoj borbi za elementarna prava?

– „Stani tugo“ je nastala kao ljubavna pesma. I mislim da nam više nije potreban vapaj. Buđenje mladih ljudi i uzimanje sudbine u svoje ruke je znak da je to tako. Nama je potreban poklič. Nama je potrebno da završimo ovo svi zajedno i da reč tuga više ne bude kolektivno obeležje ovog naroda.

Ovde je svaki dan postao izazov za mentalno zdravlje. Kako se vi lično nosite sa uglavnom lošim ili bizarnim informacijama? Jedna u nizu takvih je i da je Vlada Srbije usvojila Predlog izmena Zakona o Vojsci Srbije kojim se predviđa da predsednik Srbije zvanično postane vrhovni komandant. Kako to komentarišete?

– Izlišno je govoriti o nivou ludila u koje je neke uspeo, a neke pokušao da uvede. Mislim da je potrebna istorijska distanca za sagledavanje somatizacije svega što nam je uradio. Ovaj psihološki eksperiment koji je izveo sa svojim saradnicima će sigurno biti predmet istraživanja. Opet kažem, naša sreća su pre svega pametna deca i vreme koje je uradilo svoje. Sada može i da se beatifikuje i kanonizuje i da se samokruniše i to na nivou svemira sa okolinom. Više mu ništa ne vredi. Na žalost, vreme je i nama učinilo svoje. Zato mladosti, pamti i uči o ovim zlodelima.Da se nikad i nigde ne ponovi.

Sve češće se govori da pritisci na univerzitet i kulturni sektor utiču i na umetnike koji javno iznose svoje stavove. Kako se ta atmosfera odražava na vaš rad i rad vaših kolega? Da li primećujete strah, autocenzuru ili, naprotiv, veću odlučnost da se govori?

– Da. Primećujem i jedno i drugo i treće i peto. Svašta primećujem. Ali opet, dosadan sa svojim optimizmom tvrdim: Gotovo je. Pitanje je trenutka. Da li će bioskopi i pozorišta prestati da rade, a Kolubara se solidarisati sa njima i prosvetom, ili će naše “ Veće staraca“( SANU ) reći da je sad dosta, ili će neke majke zabraniti svojoj deci da tuku tudju decu, ili će tužioci i sudije da se sete zakletve, ili će sve stati samo od sebe, ne znam. Znam samo da je gotovo i da sjajan posao rade evidentičari zločina. U svim branšama, u svim oblastima.( hvala internetu) Jer šta može jedan pomahnitali diktator ako oko sebe nema one… „samo sam radio svoj posao“? Ništa. Možda i ne bi pomahnitao da nema njih. Možda bi samo ostao, diktator u pokušaju.

Nikola Kojo u nastavku najvoljenije domaće komedije 

Pred publiku koja je odrasla uz avanture omiljenog Herr Žike i njegove dinastije, sada stiže nastavak najvoljenije domaće komedije – „Povratak Žikine dinastije“.

Ovaj porodični film, na prvom mestu pun zdravog i prepoznatljivog humora, podjednako je i emotivan, ali i prepun prepoznatljivog šarma koji je ovu filmsku priču učinio besmrtnom. „Povratak Žikine dinastije“ donosi novo poglavlje u životima omiljenih junaka.Umesto legendarnog Gidre, koji će ostati zauvek upamćen kao Herr Žika, ovog puta imamo njegovog unuka Mišu Pavlovića u ulozi glave porodice. Mišu ponovo tumači neodoljivi Nikola Kojo, kome je ovo bila jedna od prvih uloga u karijeri.

Od starih likova vraćaju se Boba (Vladimir Petrović), Elza (Vesna Čipčić) i Nataša (Gala Videnović). U filmu ćemo gledati izuzetnu glumačku podelu, koju čine Jovo Maksić, Mladen Sovilj, Srđan Timarov, Miona Marković, Slobodan Boda Ninković, Milena Predić, Tamara Radovanović, Ljiljana Stjepanović, Mina Nenadović, Katarina Veljović i mnogi drugi, kao i mladi Nikola Brun u ulozi Žike i Gavrilo Ivanković u ulozi Milana. Posebno se ističe Danijela Dimitrovska, poznata manekenka, koja tumači jednu od glavnih uloga, a specijalna gošća je i popularna Mahrina.

Režiju potpisuje Milan Konjević, scenario Milena Marković, dok su producenti filma Milan Todorović, Ognjen Rakčević, Goran Peković i Jovan Marković, u produkciji Talking Wolf Productions, Olimp produkcije, i FITa.

Nakom beogradske premijere, film “Povratak Žikine Dinastije” će se od 4. decembra naći u bioskopima širom zemlje i regiona, a distribucija filma je poverena „Art Visti“.