Novi muzej u Briselu

Prva inicijativa u pravcu promovisanja belgijske kulture bila je otvaranje Muzeja Magrit u Briselu, pre četiri godine. Drugi projekat u planu je bio muzej „Fin de Siecle“. Ovo ostvarenje svakako će doprineti saznanju da je belgijska umetnička scena bila veoma značajna u tom periodu i da je Brisel predstavljao evropsku kreativnu raskrsnicu između dva veka. Zahvaljujući Salonu XX (1883-1893) i grupi Slobodna estetika (1894-1914) umetnici su komunicirali i stvarali dela u tom novom duhu.

Umetnička dinamika je u Muzeju predstavljena kroz veoma modernu scenografiju. Posetioci uplovljavaju u atmosferu kraja XIX veka preko filozofskih tekstova, poezije, arhitekture, slikarstva, skulptura, fotografije, književnosti i na taj način mogu da se užive u ovu bogatu epohu punu novih ideja, koje su doneli impresionizam, realizam, postimpresionizam ili simbolizam. Ovde se isto tako može videti kroz interesantnu postavku uticaj ovih umetničkih strujanja i na klasičnu muziku preko dela Vagnera i Masnea koji su izvođeni u briselskoj Operi La Mone, kao i na književnost, jer ne treba zaboraviti da je belgijski pisac Moris Meterlink dobio Nobelovu nagradu 1911. godine.

Muzej se nalazi u okviru Kraljevskog muzeja lepih umetnosti i organizovan je na četiri nivoa: na prvom se mogu razgledati realisti na čelu sa sjajnim belgijskim slikarem Alfredom Stevensom i pratiti napredak i uticaj fotografije i kinematografije na umetnost XIX veka. Na kraju su predstavljene osamdesete godine devetnaestog veka i umetnici socrealizma sa temama siromašnih seljaka, radnika i industrijalizacije. Slikar Konstantin Menje je jedan od vodećih umetnika u ovom periodu.

Drugi nivo je rezervisan samo za slikare. Prvo se uočava Džejms Ensor i eksplozija boja. Međutim, akcenat je stavljen na dva vodeća pokreta belgijske avangarde – grupu Slobodna estetika i Salon XX, kao i na belgijske impresioniste i postimpresioniste. Zanimljiv je isto tako i virtuelni prikaz nameštaja Art Nouveau.

Sledeći nivo je posvećen simbolizmu. Najveću pažnju privlače svakako slikari kao što su Fernand Knopf i Felisijen Rops. Na poslednjem spratu se može videti neverovatna kolekcija dela iz perioda Art Nouveau. Posetioci mogu uživati u razgledanju nameštaja, posuđa, vaza, nakita, skulptura i slika slavnih umetnika kao što su Viktor Orta, Emil Gale, Lalik, Mažorel… Najinteresantnija je bista misteriozne mlade žene pod nazivom „Priroda“, čuvenog Alfonsa Muhe, koja je izabrana za simbol muzeja. Poseta ovog sprata se završava delima čuvenog belgijskog slikara Leona Spilijarta, koji se smatra jednim od začetnika moderne umetnosti.

U ovom ambicioznom projektu učestvovao je belgijski Muzej lepih umetnosti, Kraljevski muzej istorije, belgijska kraljevska biblioteka, Fondacija kralj Boduen i drugi.

Nažalost, sav polet i inventivnost ovog pokreta ugasili su se s početkom prvog Svetskog rata zbog konteksta u kome su umetnici tada živeli.