Novi Think Tank posvećen stripu

Novi broj (23/24) časopisa za Balkan – Think Tank, u potpunosti posvećeno stripu, već od sutra se može pronaći na kioscima i u knjižarama širom Srbije. Saša Stojanović, glavni i odgovorni urednik, u uvodniku pod naslovom „Četvrto žarište“, kaže da „teoretičari uporno izdvajaju ’tri žarišta’, na kojima se krčka priča o devetoj umetnosti. Francusko-belgijska škola, oslonjena na Eržea, uspela je da stripu podari oreol čiste umetnosti. Osamu Tezuka je uveo ’manga’ crtež, čvrsto oslonjen na radnju i sa crtežom gurnutim na sporedni kolosek; Ameri su, kao i većine stvari kojih su se dohvatili, uspeli da od slika u nizu naprave sjajan biznis u formi potrošačke groznice hranjene superherojima – osnovu američke teške strip-industrije. Pri čemu je izraz ’comics’ namenjen ubijanju vremena, dok pojam ’graphic novel’ teži da prekookeanskom stripu podari i umetničku dimenziju. Ako je istinita definicija da je strip ’niz slika povezanih naracijom’, tada se – uz malo slobodniju interpretaciju – pod ovaj naslov mogu podvesti i grčki frizovi i egipatski hijeroglifi. U tom slučaju, Trajanov stub je prvi strip-album na svetu; malo teži za nošenje, kopiranje i slanje poštom, ali… Od antike do danas, protekle su reke grafita, tuša i boja, dok se nisu pojavili Vilijam Hogart i Frensis Barlou; karikature u londonskom Punch i „Max & Moritz“ Vilhelma Buša; i naravno „Yellow Kid“ Ričarda F. Autkolta, crtano-literarno delo koje se i danas smatra prvim pravim stripom na svetu. Slike koje prate jedna drugu, u logičkom nizu, oblačići sa tekstom, suvisla radnja koja se lako prati – i kroz crtež i kroz priču – i… Nova umetnost je rođena!“
Za razliku od većine pametnih stvari, prema kojima se Balkan ponašao krajnje nezainteresovano, film i strip su na vreme prihvaćeni „kao svoji“. Ipak, za razliku od „osme umetnosti“ koja je sobom nosila i prednost zvučne dimenzije – tako omiljene na geografskoj širini i dužini gde režanje i zavijanje predstavljaju osnovni vid komunikacije – strip je uspeo da se u tišini uvuče i na ove prostore. Sa nadom da tu zauvek i ostane, sudeći bar prema žilavosti zaljubljenika u ovaj umetnički izraz.
Birajući između dva Balzakova modusa mogućih ulazaka u naš život – „s treskom, kao đule ili tiho, poput kuge“ – ovaj drugi način, balkanski strip je od prvobitne iskre eskalirao u novo žarište svetske strip kulture. Od Iztoka Sitara iz Ljubljane, preko Filipa Andronika iz Sarajeva i Tihomira Tikulina iz Zagreba, do Danijela Atanasova iz Sofije i Damjana Mihajlovskog iz Skoplja. Plus Dejan Nenadov, zadnja pošta Amsterdam, i leskovački dvojac – Marko Stojanović i Srđan Nikolić-Peka.
Evropsko prvenstvo u fudbalu, prelepe devojke koje šetaju balkanskim gradovima, pivo ’ladno ko taština duša, i novi Think Tank u vašim rukama… Postoji li još nešto zbog čega vredi živeti?“