Glamur, potresi i Holivud koji još traži svoje uporište: O nominacijama za Zlatni globus 2026.

Da, bilo je glamura — poznate euforije novih favorita, prognoza sa crvenog tepiha i ponosnog šaputanja studijskih PR timova — ali u vazduhu je bilo i nečeg drugačijeg – osećaja da se Holivud nalazi usred duboke transformacije.

Najveći manevar moći stigao je od Warner Bros-a, sada pod gigantskim Netflixovim kišobranom, kada su „Grešnici“ i „Jedna bitka za drugom“ isplivali kao glavni favoriti sezone.

Prvi je dominirao razgovorima zbog svoje drskosti i narativne smelosti, dok je drugi prednjačio sa impresivnih devet nominacija — dokaz da kreativni žar studija i dalje gori, uprkos potresima nakon megasporazuma.

U industriji koja strahuje od korporativnog objedinjavanja, ovakav umetnički zamah deluje gotovo prkosno.

Ipak, možda najznačajniji pomak dogodio se zahvaljujući norveškom filmu „Sentimentalna vrednost“, koji je šokirao Holivud sa osam nominacija.

Evropa je godinama slala kvalitetna ostvarenja u trku, ali ovakav prodor — u glavne kategorije, rame uz rame sa američkim i britanskim gigantima — predstavlja prekretnicu.

Ovaj uspeh nagoveštava da Holivud konačno prihvata globalnu kinematografiju kao ravnopravnu, a ne kao egzotični dodatak.

U društvu filmova kao što su „Hamnet“, „Frankenštajn“ i „Tajni agent“, ovogodišnja trka deluje zaista bezgranično, u skladu sa svetom u kome bioskopska umetnost odavno ne poznaje geografske barijere.

A onda — hladan tuš u momentu kada ga je bilo ko najmanje očekivao: potpuno izostavljanje Sidni Svini iz trke za najbolju glumicu za ulogu u filmu „Kristi“.

Kritičari su njenu ulogu slavili kao najzreliji rad u dosadašnjoj karijeri — suptilnu, napetu, unutrašnje raslojenu izvedbu koja je izgledala kao siguran ulaz u nominacije.

Međutim, ovoga puta umetnost je ostala u senci jednog marketinškog nesporazuma koji se pretvorio u kulturni požar.

Svini se nedeljama nalazila u žiži rasprava zbog reklame za American Apparel, brend poznat po svojim estetski hrabrim kampanjama.

U spotu koji je trebalo da promoviše novu liniju jeansa (farmerki), kampanja se poigravala dvosmislicom „jeans“ i „genes“(geni), sugerišući da je „stil urođen“ — štos koji je trebalo da deluje duhovito, urbano i ironično.

Ali u eri hiper-senzitivne kulture i instant političkog tumačenja igra reči je ubrzo postala teren političkih i ideoloških optužbi.

Kritičari na društvenim mrežama i pojedini komentatori tvrdili su da reklama „koketira“ sa idejom belačke genetske superiornosti, dok su drugi branili kampanju kao očiglednu lingvističku šalu o farmerkama i identitetu.

Spot je preko noći postao viralni materijal za kulturne ratove — iako sama reklama nije imala nikakvu naučnu pretenziju niti se oslanjala na stvarnu genetiku.

Ipak, u vreme kada se javni diskurs prelama brzo i burno, a nagradne kampanje zahtevaju savršenu reputacionu čistotu, to je bilo dovoljno da deo glasačkog tela zaigra na sigurno.

Rezultat?

Uloga koju su mnogi već videli kao prelomnu tačku u njenoj karijeri našla se u svojevrsnom vakuumu: profesionalno poštovana, ali institucionalno ignorisana.

Ceo slučaj podvlači neprijatnu istinu savremene nagradne sezone — da ponekad nehotice upaljena semantička varnica ima veću težinu od meseci ozbiljnog umetničkog rada.

Uprkos svemu, ovogodišnje nominacije odišu energijom koju prošlogodišnja, znatno uzdržanija i formalnija ceremonija nije imala.

Komedije blistaju originalnošću („Bugonija“, „Plavi mesec“), međunarodna ostvarenja više nisu fusnota već nosioci glavnih kategorija, a nova nagrada za najbolji podkast — koliko god kontroverzna — svedoči o instituciji koja ne beži od eksperimentisanja.

U pozadini svega, međutim, lebdi oštra kritika Los Angeles Times-a, objavljena istog jutra, koja tvrdi da je etički okvir Globusa „gori nego ikad“.

Korporativni sudari interesa, pitanja transparentnosti i mutne podele između uredničkih i poslovnih odluka ostaju mrlje koje glamur ne može lako da sakrije.

Ali glamur, uprkos svemu, i dalje pravi svoju magiju.

Globusima se može svašta zameriti, ali u jednoj stvari suvereno dominiraju: retkoj sposobnosti da Holivudu vrate osećaj zajedništva.

Oni podižu vidljivost filmovima poput „Sentimentalna vrednost“, guraju teškaše poput „Grešnici“ i „Jedne bitke za drugom“ ka vrhuncu sezone, i podsećaju filmsku zajednicu da se, čak i u vremenima potresa, umetnost i spektakl mogu susresti na istoj sceni.

Ako nominacije za 2026. nešto otkrivaju, to je onda da Zlatni globus ostaje paradoks — istovremeno problematičan i neodoljiv, skandalozan i glamurozan, zaljubljen u tradiciju ali opsednut novinom.

On je ogledalo Holivuda, ali i katalizator njegovih promena.

I u godini punoj nesigurnosti, pesimizma i industrijskih potresa, možda je baš ta doza magije ono što svima najviše nedostaje.